Библиотека Матице српске најстарија је српска библиотека националног значаја и прва јавна научна библиотека у Срба.

Kада од споменика Светозару Милетићу кренете Змај Јовином улицом, па код Владичанског двора скенете лево, и наставите Улицом Николе Пашића на трећој раскрсници ћете наићи на зграду која се налази на листи непокретних добара Србије од великог значаја.

У тој згради, саграђеној 1912. године по пројекту Момчила Тапавице, налази се Матица српска, заједно са Библиотеком.

Место на коме се данас налази ово гламурозно здање са куполом, уравнотежене форме, са два крила која се протежу дуж две улице некада је припадало Марији Трандафил и ту се некада налазило сиротиште ове добротворке. Пред своју смрт, госпођа Трандафил је сву своју имовину, 1878. године поверила Матици српској.

Kада је монументално здање класичне једноставности, изграђено – у њега смештена Матица српска.

Kада и где је основана?

Библиотека Матице српске најстарија је српска библиотека националног значаја и прва јавна научна библиотека у Срба. Настала је 1826. године у Пешти, заједно са оснивањем Матице српске.

Оснивачи Матице српске, интелектуалаци који су живели у Хабзбуршкој монархији, код којих родила се мисао о очувању и јачању културног идентитета српског народа и његовог укључивања у савремене европске токове, записали су да им је циљ „распрострањеније књижества и просвештенија народа србског, то јест да се књиге србске рукописне на свет издају и распрострањавају“.

За јавност је отворена 26. августа 1838. године, а у њој ће „најпаче сваки Славјанин, буди кога наречија и колена славенског син био, слободан приступ имати и књиге читати моћи“.

Смештена је тада у Текелијанум, завод за помоћ Србима на школовању у Пешти који је основао Матичин председник и покровитељ Сава Текелија.

Први познати поклон Библиотека је примила од Атанасија Стојковића 1832, а исте године је са њом започела размену публикација и Руска академија наука. Од априла 1839. Библиотека се убрзано попуњава и постаје највећа српска библиотека.

Прве велике личне библиотеке поклонили су јој и завештали Платон Атанацковић и Сава Текелија, а за њима и многи други дародавци, међу којима и Теодор Павловић, Димитрије Тирол, Вук Kараџић, Петар ИИ Петровић Његош, Јован Суботић, Јан Kолар и други.

Заједно с Матицом, 1864. године, Библиотека је пресељена у Нови Сад .

Током оба светска рата Библиотека је била затворена, а њене збирке су, срећом, остале готово нетакнуте.

После Другог светског рата Библиотека је интензивно наставила да се развија. Од 1948. године постаје Централна (матична) библиотека Војводине и почиње да прима обавезни примерак свих штампаних ствари из Србије, а од 1965. до данас из целе земље.

Зграда је 2007. године добила и нови део. Нова зграда Библиотеке има 4.300 м2, а највећи део простора је намењен за смештај публикација.

По богатим збиркама које пружају изванредне могућности за културно-историјска и научна истраживања и разноврсним видовима свог библиотечко-информационог рада, Библиотека Матице српске је савремена библиотека јужнословенског значаја, а њено дуго и континуирано трајање сврстава је међу културне институције српског народа с најдужом традицијом.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име