Колико је радости у верном народу због поклоњења Часном појасу Пресвете Богородици у храму Светог Саве на Врачару, толико је, са оне друге тамне стране, нетрпељивости и неумесних коментара упућених верницима који сатима стрпљиво чекају у километарском реду до уласка у храм, што је буквално разбеснело демоне који подржавају неверне људе и преко њих би да нападају верне и светињу која нас је посетила и духовно подигла, ободрила, орадостила, укрепила у вери светоотачкој. Свакодневно ничу објаве са питањем – Шта чекају верски фанатици сатима у реду, миру и молитвеној тишини? Шта очекују да добију када стигну на ред да целивају то што је изложено у храму? Читали су текстове о светињи која је стигла из Ватопеда, али енергично и гласно негодују о веродостојности светиње, излажу научне чињенице, појашњавају да је немогуће да нека тканина остане целовита након две хиљаде година, стога називају вернике погрдним именима, омаловажавајући њихов труд, стрпљење, смирење и веру коју исповедају. Неки се хвале да су и крштени у вери православној, али нису толико глупи да сатима стоје и чекају у реду јер то нема никаквог смисла. Иду и много даље, па хуле на Мајку Божију, кажу да Њој уопште није мило што се народ клања Њеном појасу, пишу да су верници обични идолопоклоници и да је све ово смислила Црква да нас заведе јер вера је опијум за народ, како су одавно дефинисали атеисти. Дрске изјаве безумника који желе пажњу и овације јер су сада поражени што народ истински воли Цркву, Господа и Пречисту Мајку Његову и не узда се у земаљско и пролазно, већ жели вечно и непролазно. Срби су сада показали да желе бити небески народ, што је наљутило оне који сматрају да је крај земаљског живота крај свега и да ништа више не постоји јер нема живота, ни смисла када гроб постане вечна кућа. Страшни суд је већ наступио сада и овде јер се раздвојише верни од неверних, кротки од бесних, смирени од гордих и поштоваоци светиње од хулитеља!
