Манастир Манасија, познат и као Ресава, један је од најзначајнијих споменика српске средњовековне културе и најистакнутија грађевина која припада моравској школи. Смештен је поред речице Ресаве, код Деспотовца. Манастир je основао деспот Стефан Лазаревић, а грађен je између 1407. и 1418. године. Манастирска црква посвећена је Светој тројици.
Цео комплекс опасан је зидинама. Обухватао је 11 кула, а најзначајнија од њих била је донжон кула, позната и као Деспотова кула. Иако је сачувана само трећина фресака у манастиру, живопис Манасије спада у ред највећих достигнућа средњовековног фреско-сликарства.
Један од најважнијих центара образовања и културе у средњовековној Србији, чувена Ресавска школа радила је унутар манастира. Ова школа је постојала током прве половине 15. века и окупљала је учене монахе писце, преводиоце, књижевнике и преписиваче. Њихов рад обухватао је украшавање рукописа и књига. Један од главних сарадника Ресавске школе био је Константин Филозоф.
Нажалост, Манасија и Ресавска школа доживеле су трагичну судбину током турских освајања. Наиме, Турци су заузели манастир 1458. године, претварајући га у џамију и уништавајући драгоцени архив Ресавске библиотеке. Део калуђера повукао се с последњим Бранковићима у Срем и наставио рад у фрушкогорским манастирима, док су други отишли у Влашку, а затим у Русију. Понели су са собом правописна правила и списе Константина Филозофа. Мањи део калуђера окупио се у Пећкој патријаршији и Дечанима.
Иако је Ресавска школа престала с радом, њен утицај и наслеђе наставили су да живе кроз векове. Преписи и преводи Ресавске школе сматрају се узорима по којима се до 18. века мерио квалитет рукописа. По ресавским правилима радило се и у Љубостињи, Хиландару, а њихов утицај ишао је и до Македоније, Бугарске, Румуније и Русије. Захваљујући раду и утицају Ресавске школе, српски народ је сачувао свој језик.
Данас, манастир привлачи многе посетиоце и туристе својом историјском и културном вредношћу, као и својим прелепим окружењем.
Магазин Политика
