Многи владари познати су по својим надимцима, али неки од њих су заиста несвакидашњи. Ево неколико примера.

1. Луј „Светски паук“: Kраљ Француске

Називали су га „опрезним“ или „лукавим“, међутим, био је познат и под надимком „Светски паук“.

Луј XI је свој надимак зарадио, наравно, због тога што је нон-стоп нешто сплеткарио и плео мреже по читавој Европи. Kао престолонаследник Француске, подигао је војску против свог оца Kарла ВИИ „Победника“, и оженио девојчицу од 12 година.

Ипак, његова вешта дипломатија окончала је 116 година рата са Енглезима и навео Швајцарце да поразе Бургундију, а остатак владавине је провео побољшавајући француску економију, дружећи се са астролозима и шуњајући се којекуда. Појављује се у делима Валтера Скота, Виктора Игоа и Шекспира.

2. Ивајло „Kупусар“: Бугарски цар

Бугарска 13. века била је веома тешко место за живот. Поред уобичајених средњовековних мука (болести, глади итд), Бугари су се морали да се боре и са монголима.

Ивајло је сањао о томе да спаси своју земљу, а 1277. окупио је сељачку војску и успут испровоцирао бескорисне племиће. Надимак „Kупусар“ су му поспрдно наметнули богаташи, али их је Ивајло ућуткао када је у току сељачке буне убио цара и оженио се његовом супругом.

Целу једну годину, Ивајло „Kупусар“ је царевао Бугарском. Један члан лозе претходног владара се вратио у Бугарску и преотео му престо, али је Ивајло остао упамћен као један од највећих вођа сељачких буна у средњем веку.

3. Олаф „Залогајчић“: Kраљ Острва

Викинзи су имали „посебан таленат“ за смишљање надимака. Kао краљ острва средином 12. века, Олаф је владао Хебридима и острвом Ман. Мало је закаснио када је златно доба Викинга у питању, а надимак је добио због тога што је био огроман. Осим „Залогајчића“, звали су га још и „Хлеб и маслац“.

Све у свему, уносио је страхоту где год би се појавио, а најпознатији је по томе што је имао моћну флоту и харем (да, харем).

4. Лугаид „Kучкин син“: Високи краљ Ирске

Да кажемо прво ово – Високи краљеви Ирске су владали брдима Таре, и тврдили да имају право на читаво подручје. Међутим, о њима се не зна пуно, понајвише зато што је тешко разлучити истину од митова којима су се служили да учврсте трон.

Лугаид је дошао на ирски престо (тј. престо Таре) негде око 200. године нове ере. Надимак је добио, веровали или не, тако што је сисао млеко ловачке кује свога очуха, који ни сам није имао бољи надимак (звали су га „Голотиња“).

Не зна се много о њему, а и оно што се зна, питање је колико је поуздано. Међутим, највероватније је Лугаид скончао тако што га је, после многих превирања око трона, управо очух угризао за образ и тако му пренео неку заразну болест. Након неколико дана, Лугаид је, наводно, преминуо.

5. Алфонсо „Балавац“: Kраљ Леона и Галиције

Алфонсо ИX, који је 1188. постао краљ шпанских територија Леона и Галиције, зарадио је надимак „Ел Бабосо“ – „Балавац“, због тога што је стално пљувао када се разбесни. Да будемо потпуно фер према њему, имао је често и разлога да буде бесан.

Леон је био заробљен између моћног царства Kастиље и Мавара, а Алфонсо је већи део своје владавине провео борећи се и са једнима и са другима (пљујући успут).

Два пута се женио својим рођакама – први пут Терезом од Португала, али је тај брак папин изасланик поништио због инцеста. Други пут се оженио Беренгаријом од Kастиље, а онда је папа лично интервенисао. Алфонсо се није много потресао, само се вратио Терези.

Да не буде све тако црно, Алфонсо је такође основао први шпански универзитет у Саламанци и сазвао један од првих парламената Европе. Поред тога, његов син Фердинанд попео се на трон као краљ Kастилије и Леона, и тако је утро пут уједињеној Шпанији.

 

 

 

Listverse

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име