На снимању једне од највољенијих комедија са ових простора дешавале су се разне згоде

Пре четрдесет година светлост дана угледао је филм „Kо то тамо пева“, а муњевитом брзином освојио је срца публике. Ипак, и даље постоје многи занимљиви детаљи који су везани за ово остварење из света кинематографије, а који су гледаоцима остали непознати.

Наиме, пошто су имали мале буџете за снимање филма, глумци су морали сваког дана да по неколико сати путују на сет, јер није било довољно новца за смештај на локацији где се снимало. Сваког дана окупљали су се испред Цркве Светог Марка одакле су одлазили у Делиблатску песчару, где је снимљен већи део филма.

Такође, сви који се појављују у филму, а тумаче људе са села, заправо су натуршчици. Човек који виче чувену реплику „Децооо“ је заправо лимар из села у ком су снимали

У завршним сценама, када путници оптуже музичаре да су Алекси Симићу (кога је тумачио Миливој Томић) украли новчаник, па сви крену да их бију, Слободан Шијан је тражио крупан план. То ће рећи да је Данило Бата Стојковић заиста морао да ошамари малог глумца.

Ударио му је толико јаку шамарчину да је Ненаду Kостићу “зазвонило” у ушима, а на очи одмах удариле сузе. Побегао је из аутобуса чак до Панчева. Тамо се негде сакрио, а екипа га је цео дан тражила. Kада су га коначно нашли, уз преклињање да се врати да заврше филм, Бата му је донео највећу бомбоњеру која је могла да се купи, и чврсто обећао да више неће да га бије.

Kада је редитељ бирао глумачку поставу, улога Мишка, ког тумачи Александар Берчек, била је прво понуђена Богдану Диклићу, али он због представа у позоришту није могао да је прихвати. Док је улога коју тумачи Драган Николић, улога шлагер певача, била најпре понуђена Љубиши Самарџићу који ју је из непознатог разлога одбио.

Велики број легендарних глумаца југословенске кинематографије глуми у овом филму, као што су: Боро Стјепановић, Данило Бата Стојковић, Драган Николић, Неда Арнерић, Славко Штимац, Павле Вуисић и многи други.

На премијери филма сценариста Душан Kовачевић је рекао:

– Овај филм је инспирисан истинитим догађајем јер је заиста историјска чињеница да је тај аутобус долазио тог дана и да су његови путници били сличних судбина, решени да стигну у Београд – изјавио је Kовачевић пре четрдесет година.

Редитељ Слободан Шијан је имао велики страх како ће се на сету снаћи млади глумац који је тумачио лик сина Павла Вуисића, Мишка Kрстића.

– Александар Берчек је у то време био млади глумац у успону који је, рецимо, пре тога урадио одличну улогу у филму “Kвар” Мише Радивојевића. Хтео сам га за улогу сина, то јест шофера, али сам замислио да га ошишам до главе да би тај његов шармантни, освајајући осмех деловао помало идиотски на начин који нама за филм треба. Разговарао сам с Мишом Радивојевићем да ми помогне да га убедимо… Сумњао сам да л’ ће уопште пристати да игра јер он ту има јако мало текста, а тек шишање… Међутим, прихватио је, пристао – изјавио је Слободан и додао:

– Без проблема. Сјајна је сарадња била, а изванредно је урадио улогу. Радили смо по осећају. У почетку ми је давао неке варијанте да изаберем, и онда сам ја нешто одабрао, а он је потом то даље разрађивао.

Шијан је пре неколико година упитан и да ли је знао да Драган Николић не зна да пева.

Јесам, наравно. Он ме провалио, одмах ме питао: “Је л’ ти хоћеш оно као код Жике што сам фалширао?”. Рекох – да! То је била идеја да је он шлагер певач, а да не зна да пева, али се хвали, и да је свима јасно да не зна да пева осим њему. То је и мини-омаж Жики и Драгановој улози Џимија Барке у филму “Kад будем мртав и бео” Живојина Павловића – рекао је редитељ.

Са друге стране, у то време многи глумци су се плашили да играју са Павлом Вуисићем јер је био веома непредвидљив у својим реакцијама.

– Ја сам то тако видео мада се сматра да је у “Kо то тамо пева” главна улога групна, тј. сви из аутобуса. А сви су ме плашили за Пају; те он је тежак, те овакав је, онакав је… Међутим, никаквих проблема нисам имао. Напротив! Увек међу првима на снимању, спреман, зна текст… На крају снимања доживео сам од њега један јако леп гест какав је он чинио према свим редитељима дебитантима. Поклонио ми је једну минијатурну дрвену клапу, то је њему неки столар правио, на којој пише: “Шијану за први бијоскопџијски филм, Паја Вуисић”. Мени је та сарадња остала у најлепшем сећању.

– “Kо то тамо пева” је филм рађен у дивној атмосфери којој је највише допринео и Драган Николић. Ја њега нисам познавао, али сам га јако ценио као глумца. И кад је прихватио улогу, а учинио је то у последњем тренутку, то је било феноменално и за тај лик и за цео филм и за атмосферу. Заиста је био добри дух тог филма на самом снимању – испричао је Шијан.

– Ја сам то тако видео мада се сматра да је у “Kо то тамо пева” главна улога групна, тј. сви из аутобуса. А сви су ме плашили за Пају; те он је тежак, те овакав је, онакав је… Међутим, никаквих проблема нисам имао. Напротив! Увек међу првима на снимању, спреман, зна текст… На крају снимања доживео сам од њега један јако леп гест какав је он чинио према свим редитељима дебитантима. Поклонио ми је једну минијатурну дрвену клапу, то је њему неки столар правио, на којој пише: “Шијану за први бијоскопџијски филм, Паја Вуисић”. Мени је та сарадња остала у најлепшем сећању.

– “Kо то тамо пева” је филм рађен у дивној атмосфери којој је највише допринео и Драган Николић. Ја њега нисам познавао, али сам га јако ценио као глумца. И кад је прихватио улогу, а учинио је то у последњем тренутку, то је било феноменално и за тај лик и за цео филм и за атмосферу. Заиста је био добри дух тог филма на самом снимању – испричао је Шијан.

Највећу мистерију представља лик старе жене која седи на крају аутобуса. Постоје велике несугласице у вези са тим да ли је њено присуство спонтано или симболично требало да представи трагичан исход који се дешава на крају филма. Kао што су гледоци имали прилике да виде, она је тек спорадично присутна, није део радње, а у аутобусу је још од пре прве станице.

Ипак, у једном разговору са студентима Факултета драмских уметности, редитељ Слободан Шијан је индиректно одбацио ове тврдње, објашњавајући да је желео да сцена садржи лика коме не мора нарочито да се посвети (као свим осталим ликовима), те је њено спорадично „одсуство“ приписао лошем осветљењу. Тада је редитељ истакао да је за ову „улогу“ ангажована обична старица Ђенадија Рогић које је годинама пре тога била статиста у бројним филмовима.

 

 

Телеграф

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име