Иако су се нашли у вавилонском расејању, Јевреји су наставили да користе свој језик. Античка меница пронађена у Ал-Јахуду, познатом и као Јудејград (Judahtown), у Вавилонији садржи јахвистичко име Шелемајах које је писано пелео-јеврејским писмом.
Јеврејски језик се, као и сваки други, развијао током времена. Током писања Јеврејске Библије (Стари завет) библијски јеврејски језик доживео је промене, што се може препознати поређењем раних и позних библијских списа.
Како је Библија писана током и после вавилонског расејања? Да ли су библијски писци наставили да користе јеврејски језик иако су живели у земљи где јеврејски није био заједнички језик већине становника?
У свом чланку Како је јеврејски постао свети језик (How Hebrew Became a Holy Language, 2017) Јан Јустен (Jan Joosten) објашњава да јеврејски језик није изашао из употребе. Уместо тога јеврејско становништво је наставило да га користи и чак је развило нарочито поштовање према њему.
После Навуходоносоровог пустошења Јерусалима и одвођења јудејских заробљеника у Вавилонију, он им је дао неколико већих градова и села. Нарочито место међу њима заузима поменути Ал-Јахуду, на обалама реке Кебар (Chebar). Званичан језик Вавилонског царства био је арамејски. Иако су јеврејски расељеници комуницирали са својим суседима на арамејском језику, они су у својим заједницама наставили да говоре и пишу јеврејским језиком, што им је помогло да очувају свој специфичан идентитет. Ал-Јахуду архива илустративна је по овом питању. На пример, горе споменута признаница из градске архиве садржи теофорично име Шелемјах које именованог повезује са јахвистички култом. Признаница је писана палео-јеврејским писаним словима, а не арамејским клинастим писмом.
Док су Јевреји живели у туђини и доцније током повратка у Палестину, како су писали Писмо? Иако су неке позне књиге Библије писане арамејским језиком, највећи део списа насталих у овом периоду писан је јеврејским језиком. Међутим, овај јеврејски језик се разликује од оног који је пронађен у древнијим списима. Јустен објашњава „позно-библијске књиге Дневници, Јездра-Немија_јестира – утемељене су новијој употреби древнијег јеврејског језика али уз извесну надоградњу која је била изведена на бази егзегезе (тумачења).“
Библијски писци овог периода проучавали су јеврејски ранијих библијских списа и свесно су га укључивали у сопствене списе. У овом процесу неке речи су добиле ново значење. тако нп. у ранијим библијским списма јеврејска реч Тора ознавачава документ или упутство, али у познијим текстовима ова реч обично означава Књигу јеврејског закона. Свестан избор да наставе са писањем јеврејским језиком допринело је препознавању тог језика као сакралног.
Наравно, вавилонско расејање не приказује преживљавање јеврејске заједнице само у том периоду. Јустен такође бележи да је ово карактеристично и за западно расејање и дијаспора, нпр. повезана са пророком Јеремијом који је одведен са групом која се склонила у Египат (Јер 43–44). Док је јерусалимска елита била расејања на исток (Вавилонија), други Јудејци су отишли на запад. Ово потврђује велика јеврејска колоније у Елефантини, острву на Нилу у горњем Египту (5-4.в. пре Хр).
Обе групе изгнаника дубоко су поштовале Јеврејску Библију и чиниле су напор да је верно пренесу. Оне су то међутим чиниле на веома различите начин. Док су Јевреји у Вавилону и доцније у Палестини проучавали јеврејски језик како би могли да наставе са његовом употребом, Јевреји у Египту одлучили су да преведу Јеврејску Библију на грчки језик који је био општи језик ове области.
У јелинском периоду западна дијаспора обликовала је Септугинту, пун превод израилског писма са библијског јеврејског језика на грчки језик. Превод Библије у Египту и настављање на класични јеврејски на истоку били су донекле поларизовани. У сусрету са библијским списима насписаним предачким идиомима на граници застарелости, неко се може одлучити за превод, односно преношење текста на сопствени говорни језик (као што је то било на западу), али и друга могућност је постојала, окренути се натраг свом сопственом свету и пројектовати себе у свет древних текстова. Другу могућност изабрали су Јевреји у вавилонском расејању и тако је дошло до развоја јудаизма у различитим колоритима.
Biblical archaeology society
