Ово је тек објављено дело наше признате књижевнице Марије Јакшић „АТЕНТАТ НА ДОБРОТУ“, која је редовни члан У.К.С. а и академик је Италијанске академије PONTIFICIA TIBERINA на пољу књижевности, која и овим романом-надасве интригантног садржаја, буди велику пажњу. Податак да је ауторка академик у Италији, међу љубитељима књижевности изазива још већу пажњу, нарочито када се зна да је књижњвница Марија Јакшић православне провенијенције и да је у Италији дуго позната као MARIA DI BELGRADO. Но, вредно је поменути и то да су чланови те (најстарије) европске акадмије били и: Марија Кири, Франц Лист, Шатобријан, Либеро Маркони, и многи други.
Роман АТЕНТАТ НА ДОБРОТУ је писан 7 година. Написан је на 600 страна у два тома.
Први део романа има 288 страна са рецензијама.
Објавила га је издавачк кућа ТЕОВИД.
Кратак синопсис
ПРВИ ДЕО РОМАНА (посвећен свим невиним жртвама у свету):
Роман говори о првој деценији двадесетпрвог века и о жртвама политике тог времена. Тада су виновници зла, неки људи на власти у Србији, монтирали процес у којем су незаконито, неосновано и противправно, похапсили невине људе. Све то су чинили за потребе неког страног политичког фактора ван земље. Овај роман говори до детаља, да када се неко намери да се организује афера и када тај исти пожели да са друштвене мреже УКЛОНИ неке политички непожељне људе, нема заустављања. Тада се мрежа плете веома лако. Полиција, судство, адвокатура и судска медицина имају пуне руке посла. Понекад се о НЕВИНЕ огреши и њихова најближа фамилија. Дакле, у роману се до танчина, готово Фројдовски суптилно, представљају психологије личности свих учесника, саучесника и одабраних, а у ствари невиних и за тај процес, одабраних жртава. Ово је велика и јака драма двоје жртвованих личности: признатог доктора Слободана Викторовића и уважене књижевнице Исидоре Спасић, која се одвија у Београду. Драма говори и о појави фактора „X“ и о неочекиваним обртима ситуација у року од само четрдесетосам сати полицијског притвора, када стварно постаје нестварно, а нестварно постаје стварно. Закључак романа је следечи: СЛОБОДА НИЈЕ ЗАГАРАНТОВАНА, МОЖЕ НАМ СЕ ОТЕТИ, КАД ГОД ТО НЕКО, САМО ПОЖЕЛИ!
Напомена ауторке:
„СМРТ ЈЕ НЕПРОВЕРЕНА ГЛАСИНА“ – рече Кустурица. Ја, као писац овог романа, тврдим да је проверена. УЗМЕШ ЛИ СЛОБОДУ ЧОВЕКУ, УЗЕО СИ МУ ЖИВОТ. НАСТАВИЋЕ ДА ДИШЕ, АЛИ БИЋЕ – УСМРЋЕН! Наставак ове драмске приче следи у другом делу романа.
(Марија Јакшић)
Кратки изводи из само неколико рецензија:
„Читајући овај роман свакако да ће сваког читаоца прожети емоција беса, а затим и питање: „Је ли ово заиста могуће?“ Да ли је заиста могуће имати кафкијанску судбину у самом праскозорју демократије и новог доба? Да ли је сценарио неке земље трећег света заправо могућ и овде, у демократској Европи?…“
(Др Угрин Поповић, књижевник)
*
„Литература се одувек бавила проблематизацијом зла и њеним последицама, о чему врло пластично говори и роман Атентат на доброту – Време ђавољег перформанса. Ова болом покренута књига стала је у одбрану свега онога што је супротно злу. У одбрану породице, морала и права на људско достојанство, мира, слоге и љубави, који су у савременом друштву прилично угрожени…“
(Милица Јефтимијевић Лилић, књижевница)
*
„…Списатељица индиректно хегеловски спекулише питање господара и слуге. И господар је кадар да понизно, за било коју нељудску понуду и награду постане слуга свом господару. Тако се, не исказујући директно и отворено у штиву, са гађењем гнуша. Баш онако како се Исидора гнуша, гади и онесвешћује у заточеном амбијенту људског недостоја, у пендречењу из чиста мира али из фрустриране потребе командира, чувара притвореника…“
(Радован Уштевић, филозоф)
*
„…Читајући у неколико испрекиданих дахова ову драматичну причу, саткану особеним наративом Јакшићеве, схватићете да ово није прича локалног карактера. Ова прича није само „балканска прича“, она је универзално интригантна у простору и времену…“
(Бранимир Колшек, адвокат и афористичар)
*
„… Атентат на доброту сврстати у већ познате жанрове, веома је тешко.
По мом личном уверењу, највећа вредност овог романа је што је ово универзална прича, примењива на сваком делу Земаљске кугле, као што су: „Злочин и казна“ и „Браћа Карамазови“.
(Драган Стодић, књижевник)
*
„Роман Атентат на доброту јесте монументално дело, које собом још једном потврђује величанственост, сада и разноликост опуса наше познате књижевнице. Атентат на доброту је маестрални трилер на граници са хорором…
…За читалачку публику није тајна да Јакшићева, на своју опсесивну тему о љубави и еросу, руши многе табуе.Тако и у овом роману. А понекад то чини и до саме границе шока.
…Српска књижевност, уверена сам, овим романом добија још једно вредно дело.“
(Весна Јанежић, дипл.инг геол. и колумниста)
* * *
Библиографија МАРИЈЕ ЈАКШИЋ:
Марија Јакшић, рођена 1951. год. у Београду где живи и ствара. Књижевница, песникиња, прва Српкиња хришћанске православне оријентације, која је 24.11. 2007. године, за свој допринос на пољу светске књижевности, примила титулу редовног академика једне од најстаријих европских академија наука, уметности, књижевности и високе културе “Accademia Pontificia Tiberina” – Рим (основана 1813.), чији су чланови били Марија Кири, Рене де Шатобријан, Франц Лист, Уго Фосцоло, Маркони, Марћело Мастројани и многа славна имена Европе…
Поред књижевности бави се изучавањем енерголингвистике и истраживањем у области психоенергосугестиологије, еулогојатрије и еубиблиотерапије – нових грана у свету већ признате енергоинформационе медицине, где своја знања из ових области несебично, већ одавно, примењује у писању, где су јој благотворне и племените речи љубави, зато и добродејствујуће, једно од главних обележја уметничког изражавања.
Стога њена дела имају и неспоран лековити – исцељујући учинак на читаоца и као таква призната су у свету медицине, уметности и високе културе па не чуди што се њена дела одавно налазе у Сверуском научноистраживачком центру традиционалне народне медицине “ЕНИОМ“ – Москва, на Универзитетима Станфорд, Оксфорд, Питсбург и италијанској “Accademia Pontificia Tiberina” – Рим.
У италијанској културној јавности Марија Јакшић је позната као Maria di Belgrado (Марија од Београда). У часопису „L’apostola del’ sangue di Cristo“ Маријина дела, а посебно роман “Жене су ближе Христу” (Le donne sono piu vicino di Cristo), упоредили су са мисијом католичке светице Maria de Mattias, где обе из срца одашиљу свету речи љубави и благородне хришћанске поруке.
До сада објавила:
„Жене су ближе Христу“, роман, издање 4. (електронско), „Неw Лоок Ентертаинмент“, Београд, 2014.
„Жене су ближе Христу“, роман, издање 3.- проширена верзија, „АРТЕ“, Београд, 14.02. 2013.
„Жене су ближе Христу“, роман, издање 2., „Аутел“, 2001.
„Жене су ближе Христу“, роман, издање 1., „Партенон“, 2000.
„Моћ покоре“, роман, издање 4. (ауторско), „Арс либри“, 2016.
„Моћ покоре“, роман, издање 3. (електронско), „Неw Лоок Ентертаинмент“, Београд, 2015.
„Моћ покоре“, роман, издање 2., „Евро-Гиунти“, 2007.
„Моћ покоре“, роман, издање 1. (ауторско), 2006.
“Љубавница у сјају и тами“, књига поезије, издање 1., “Просвета“, 1998.
“Морам бити љубавница“, књига поезије, издање 1., “Белетра“,1991.
“Ја твоја Инес“, аудио касета поезије, “Југофон“, 1992. Интерпретација: Светлана-Цеца Бојковић.
“Морам бити љубавница“, аудиокасета поезије, “Југодиск“, 1991. Интерпретација: Ружица Сокић.
“Љубавница у сјају и тами“, монодрама, 2016.
„Ископано из пожуде“ коауторска књига поезије са песником Драганом Стодићем.
“АТЕНТАТ НА ДОБРОТУ”, роман – 2022.
„МОРАМ БИТИ ЉУБАВНИЦА – СЦЕНАРИО ЗА ПОЗОРИШТЕ.
„МОЋ ПОКОРЕ“ – СЦЕНАРИО ЗА ПОЗОРИШТЕ. ( Две верзије. И-једанаест ликова и ИИ – у четири лика.)
nekazano.me
