Дуги спор француских римокатолика и протестаната (Хугенота) који је деценијама раздирао срењовековну Француску окончан је 13.априла 1598.год. Тог дана Хугенотима, који су у претходном периоду третирани као шизматици и јеретици, враћена су грађанска и верска права укључујући и право да се жале непосредно краљу као право да раде за државу. Ово је учињено потписивањем Нанског едиккта од стране француског краља Анрија IV, који је и сам припадао протестантиа све до 1593.год. када је прешао у римокатолицизам вођен жељом да осигура своју позицију као краља Француске.
Едикт који је Анри потписао састојао се из четири основна текста, укључујући и оригинални текст од 92 члана, који је највише заснован на неуспешним мировним споразумима потписаним током претходних ратова. Едикт је садржавао и 56 посебних чланова у којима се говорило о протестантским правима и обавезама. Француска је по једном члану гарантовала да ће штитити од инквизиције своје протестанте, када се нађу ван Француске. Папа Климент VIII је протестовао када је чуо за едикт рекавши да га то „разапиње на крст“.Нантски едикт је представљао акт толеранције, који је био неуобичајен за западну Европу тога времена. Међутим, иако је гарантовао права протестаната, едикт је потврдио римокатолицизам као државну веру.
Случајно или не, на исти дан праламнет Енглеске дозволио је слободу вероисповести римокатолицима који су у ранијем периоду у више наврата били строго прогоњени „на острву.“ Додуше, то се догодило више од два века после потписивања закона који је донео поменути француски краљ.
Редакција ЧУДО
