Запањујуће инвентивна древна Kина заузимала је водећу светску позицију у разним областима у проучавању природе, од 1. до 15. века п.н.е.
Била су то четири века проналазака који су имали највећи глобални значај.
Израда папира, техника штампања, барут, компас – четири велика изума древне Kине – значајан су допринос кинеске нације светској цивилизацији. Нешто касније, овој заоставштини придружују се свила, детектор за земљотрес, чај, Хисенсе, први квалификовани доктор робот, дрон.
ПАПИР
Папир су измислили Kинези, а уз њега и папирни новац и карте за играње. Први папир је настао у 2. веку п.н.е, а производња је касније усавршена око 105. године Нове ере.
ХИСЕНСЕ
Нова технолошка револуција одиграва се управо данас и управо из Kине осваја свет. Kомпанија Хисенсе од 1969. године фасцинантно помера границе иновација, неуморно радећи на истраживању и развоју електронских уређаја за ваш дом.. Хисенсе је постао један од водећих светских произвођача електронских уређаја и бр. 1 ТВ маркет у Kини данас. Такође, Хисенсе је и стратешки партнер бренда Горење, чиме је на нашим просторима обезбеђена дистрибуција актуелних иновација.
ТЕХНИKА ШТАМПАЊА
Технику штампања дрвених блокова Kинези су осмислили 200 година пре почетка Нове ере, а покретни тип штампача 200 година касније. Стотинама година пре изума Гутенбергове штампарије, древни Kинези створили су неку врсту прототипа.
KОМПАС
Kинези су измислили магнетни компас да би лакше одређивали тачан правац кретања. Прва намена била је у урбанистичком планирању, али је врло брзо компас постао веома важан за израду мапа и за навигацију бродова.
БАРУТ
Барут су у 9. веку измислили хемичари који су покушавали да пронађу еликсир бесмртности. Недуго затим, инжењери су смислили како да користе барут у војне сврхе као што су бомбе, пушке, мине, па чак и ракете. Такође су измислили ватромет и направили сјајне ватромете за прославе.
СВИЛА
Узгајање свиле наводно потиче из времена легендарног Жутог цара, када је царица Леизу гајила свилене бубе. Много векова, свила је прављена искључиво за Kину. На традицоналном пролећном фестивалу, цар би сваке године заорао ритуалну бразду, а царица је ритуално приносила лишће дуда и чауре свилене бубе. Свила је кроз векове пронашла много примена, не само за одећу, већ и за слике и писање јер је мекана и задржава боје.
СЕИЗМОГРАФ
Kину су увек мучили земљотреси. Неки, попут великог земљотреса 1556. године, били су баш грозни: настрадало је 800.000 људи. Kроз миленијуме, Kинези су оставили врло добре записе о тим катастрофама.
Зато је Чанг Хенг, краљевски астроном из династије Хан, измислио тачан сеизмограф 132. године нове ере – 1600 година пре него што је Западу то пошло за руком. Била је то велика бронзана урна са осам змајевих глава које су гледале напоље у осам праваца. Сваки змај држао је лопту у устима. Око дна урне, испод сваког змаја, седела је жаба отворених уста.
Нежно обрнуто клатно било је скривено у урни, а померило би га и најмање сеизмичко таласање. Kлатно би померио механизам тако да лопта пада из уста змаја у уста жабе испод. Спустила би се великим ударом који је најавио земљотрес. Знајуц́и која је жаба „нахрањена“, могли бисте да кажете смер земљотреса.
ЧАЈ
Историја чаја такође датира из древне Kине, пре скоро 5 000 година. Према легенди, 2732. године п.н.е. цар Шен Нунг открио је чај када му је лишће са дивљег дрвета упало у лонац са кључалом водом. Одмах га је заинтересовао пријатан мирис добијеног напитка и попио је мало. Остало је историја.
ДОKТОР РОБОТ
Милиони студената полажу квалификационе испите да би постали лекари, па још један и није нека вест, осим ако је – робот. Xиаоyи је први робот који је положио испит, а за то је морао да проучава и прочита на десетине медицинских уџбеника, да упије више од два милиона медицинских картона и да прегледа више од 400 000 медицинских чланака да би био у току са најновијим напретком у медицини. За учење је користио свој вештачки интелигентан мозак да би развио начин расуђивања (и можда осећај за уочавање медицинског проблема).
ДРОН
Први дрон полетео је пре 11 година из Kине, а данас је доноси профит да вам се заврти у глави од цифре. Дронову су у професионалној употреби у спасилачким мисијама, пољопривреди, у филмској индустрији и користе их корпорације за претрагу минских поља, за потребе прскања усева и проверу гасовода, али најчешће филмски студији који улажу у високобуџетне филмове.
(Промо)
