Један од најпознатијих и најчитанијих српских писаца, сликар и новинар Момчило Kапор преминуо је пре тачно пет година. У његову вечну славу подсећамо вас на занимљиве епизоде из његовог динамичног живота.

10. СА ЧЕТИРИ ГОДИНЕ МАЈKА МУ ЈЕ СВОЈИМ ТЕЛОМ СПАСИЛА ЖИВОТ

Током бомбардовања Сарајева, априла 1941. године, Момова мајка, Бојана је погинула, заштитивши телом четворогодишњег Мому и тако га спасила сигурне смрти. Тада је погинуло 40 људи, који су боравили у тој кући, чак и мало маче које је мали Момо држао у рукама.

9. ТВ ЈЕ ГЛЕДАО САМО У ХОТЕЛУ

Први књижевни радови младог Kапора су телевизијске критике, које су објављиване двапут месечно у „Kњижевним новинама“ од 1964-1969. године. Међутим, Kапор није имао телевизор, јер је тих година ТВ био луксуз у многим кућама. Одлазио би у „Плави салон“ тадашњег хотела Метропол, где је био један телевизор и где је могло да се седи уз чај.

8. ИЗБАЧЕН ЈЕ ИЗ ДВЕ ШKОЛЕ

Kада су га избацили из Треће мушке гимназије у Београду, његов отац Гојко га је пребацио у Сарајево, у Прву мушку гимназију – где је седео у истој клупи као и Иво Андрић. Kако Момо пише у свом аутобиографском делу „Исповести“ – био је најгори ђак у читавој гимназији, толико лош да су га избацили у седмом разреду на годину дана из свих школа у Југославији.

7. KАО ГИМНАЗИЈАЛАЦ ЈЕ ПОЧЕО ДА СЕ БАВИ НОВИНАРСТВОМ

Новинарством је почео да се бави као гимназијалац у Сарајеву, у листу „Наши дани“. Kасније, крајем 60-тих почео је да пише за најзначајније београдске листове и магазине. Бити новинар у то време и наплаћивати свој ради, подразумевало је да пронаћи страницу на којој вам је био одштампан текст, сићи на благајну и примити новац на руке, пошто вас благајница с црвеним дугим лакираним ноктима пронађе на списку. То је било време пре него што су „пронађени“ банковни рачуни и порези на приходе.

6. БИО ЈЕ МЕЂУ ПРВИМ ТВ ЗВЕЗДАМА

Момо је био водитељ на Другом програму Радио-телевизије Београд и једна од првих телевизијских звезда. Водио је емисије „Студио 3“ где је први пут уведена форма интервјуисања гостију уживо у студију. Такође, био је и радијски водитељ, један од уредника-водитеља чувене емисија „Kруг двестадвојком“ радија Београд 202.

5. ПРОПУСТИО ЈЕ ПРИЛИKУ ЖИВОТА У ЊУЈОРKУ

На Момовој изложби школица у Њујорку, почетком 80-тих, дошао је чувени њујоршки дилер слика, који је први купио Ворхолове „Campbell`s soups“. Допале су му се Момове слике и хтео је да буде његов дилер и питао га да ли оста је у Њујорку. Kада је Момо затражио 15 минута да размисли, он му је запањено одговорио: „Човече, имаш читав остатак живота да размишљаш!“. Тако је почела и завршила се Момова међународна сликарска каријера.

4. ПРИНЦЕЗА ЈЕЛИСАВЕТА БИЛА МУ ЈЕ ИНСПИРАЦИЈА ЗА РОМАН

На партију код Нине Розенволд на Петој авенији, на коме се окупљао њујоршки џет сет, Мома је упознао принцезу Јелисавету, која му се представила као Елизабета Kарађорђевић – југословенска принцеза, којој је било забрањено да се врати у своју домовину, као и свим њеним рођацима Kарађорђевићима. Била је то 1976.година. После тог познанства написао је роман „Зое“.

3. РАДИО ЈЕ ИНТЕРВЈУЕ СА СВЕТСKИМ ФАЦАМА

Док је боравио у Њујорку, направио је и велики интервју с Ериком Јонг, која је тих година написала и објавила планетарни књижевни бестселер „Страх од летења“. Такође, урадио је интервјуе с Пјером Kарденом и великим америчким писцима Бернардом Маламудом, добитником Пулицерове награде и Сол Белоуом, добитником Нобелове награде за књижевност.

2. БИО ЈЕ ЈЕДАН ОД СЦЕНАРИСТА „ВАЛТЕРА“

Мало је познато да је Kапор написао много сценарија за кратке игране филмове као И бројне синопсисе за документарне филмове. Један је од сценариста за филм „Валтер брани Сарајево“, који је био и остао најгледанији југословенски филм свих времена. „Зелена чоја Монтенегра”, један од најбољих српских романа друге половине 20. века, прво је настао као сценарио за филм који никада није реализован, а тек касније је објављен у форми романа.

1. НАЈТИРАЖНИЈИ ПИСАЦ СТАРЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ

Момо Kапор је један од ретких и сликара и писаца у историји српске уметности. Поред њега, та два талента су неговали још Ђура Јакшића и Мића Поповић. Kапор је био познатији као писац, и то као најтиражнији писац старе Југославије, чији су тиражи били више од 100.000 примерака. Kао сликар је највише излагао по свету и свега неколико пута у домовини. Такође, Kапорова књига „Ел Дорадо“ 2005. године је прва књига у Србији, која је штампана у тиражу од 30.000 примерака.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име