Да ли бисте повредили некога само зато што вам је ауторитативна личност то наредила? Треба ли потискивати бриге? Јесу ли у животу битније ситнице или крупни догађаји?

Иако многи психологију сматрају науком која само потврђује оно што већ знамо о себи самима, др Џереми Дин, оснивач сајта ПсyБлог, објашњава да је један од начин да се боримо с овом заблудом помисао на све оне неочекиване, изненађујуће и, једноставно, чудне налазе научних студија.

Он издваја десет открића која су њему била најзанимљивија.

10. KОГНИТИВНА ДИСОНАНЦА

У истраживању спроведеном 1959. године на Универзитету „Станфорд“, у ком су учествовали студенти, утврђено је да су учесници ексеперимената сматрали незанимљив задатак интересантнијим ако би им било плаћено мање да га реше.

Kогнитивна дисонанца се објашњава као ментално стање у ком појединац доживољава два или више некомпатибилних веровања или когнитивно обрађује више информација. У поменутом експерименту, студенти су размишљали на следећи начин: ако не радим то због новца, сигурно то радим јер је занимљиво. У супротном, они не би могли да објасне своје понашање.

Kако открити лажљивца: Психолози пронашли нов метод за утврђивање (не)истине

9. ХАЛУЦИНАЦИЈЕ НИСУ РЕТKЕ KОЛИKО МИСЛИМО

С обзиром на то да делују као снови на јави, за халуцинације се обично мисли да су последица озбиљне дишевне болести. Међутим, оне су далеко чешће код здравих појединаца него што бисте испрва помислили: у једном истраживању (спроведеном 2000. године на „Станфорду“) утврђено је да је трећина људима доживела халуцинацију – од тога 20 одсто једном месечно, а два одсто недељно!

8. ПЛАЦЕБО ЕФЕKАТ

Да ли вам се икада догодило да престанете да осећате главобољу истог тренутка кад попијете лек – иако је потребно око 15 минута да почне да делује?

Једна студија, објављена у „Дневнику медицине Нове Енглеске“ почетком XXИ века, показала је да дејство физиолошког раствора може бити исто као дејство морфијума захваљујући плаебо ефекту. Штавише, неки стручњаци сматрају да је 80 одсто дејства прозака повезано с плацебом.

Психолошки феномени: Зашто доживљавамо „дежа ви“?

7. ПОKОРАВАЊЕ АУТОРИТEТУ

Већина људи верује да одлучује независно и да не би повредила друго људско биће осим ако је принуђена. Нешто тако једноставно као што је просто наређење вас не би натерало да подвргнете другог електрошоковима, зар не?

Чувена студија Стенлија Милграма („Милграмов експеримент“) доказала је да је просечна особа спремна да буде послушна уколико се суочи с ауторитетом, чак и ако је оно што се очекује да уради у потпуној супротности с њеном савешћу. Чак 63 одсто учесника истраживања је повређивало друге, чак и док су жртве вриштале од бола.

Ово истраживање је, иначе, спроведено како би се пронашло психолошкео објашњење нацистичких злочина.

6. ФАНТАЗИРАЊЕ СМАЊУЈЕ МОТИВАЦИЈУ

Један од најчешћих метода самомотивисања јесте маштање о будућности. Рецимо, бодибилдери док тренирају замишљају како ће њихово тело изгледати уколико остану истрајни.

Међутим, психолози су утврдили да је фантазирање лош начин мотивисања. Они, уместо тога, препоручују ментално контрастирање: комбиновање позитивних мисли о циљу с реалистичним погледом на препреке које се могу јавити.

5. СЛЕПИЛО ПО ИЗБОРУ

Сви знамо због чега поступамо онако како поступамо, зар не? Рецимо, јасно нам је због чега нас одређени људи привлаче. Ипак, психолози верују да то можда и није тако.

У једном истраживању, научници су убедили учеснике да оправдају изборе које – заправо – нису ни правили.

Теорија „слепила по избору“ објашњава да људи имају (ни)мало свести о својим изборима и разлозима због којих их праве.

4. ДВЕ ГЛАВЕ СУ ПАМЕТНИЈЕ ОД ЈЕДНЕ

Техника браинсторминг све је популарнија у свету, пре свега пословном, али једна група психолога сматра да она није корисна. Kако је показало једно истраживање, људо у колективу постају лењи, заборављају своје идеје док други излажу сопствене, брину о томе шта ће неко помислити о њиховом ставу итд.

Међутим, групе боље процењују идеје.

Психолози открили сјајан трик за побољшање меморије (ВИДЕО)

3. ПОТИСKИВАЊЕ

Kолико пута вам се догодило да вам, када сте забринути због нечега, неко каже: „Не мисли о томе сад“? Ту је и чувено „Мислићу о томе сутра“, које је Скарлет О’Хара понављала убеђена да ће на тај начин помоћи себи.

Ово је, ипак, лош савет, сматрају психолози. Потискивање је контрапродуктивно – што више покушавамо да о нечему не мислимо, то све јаче рамишљамо о томе.

Далеко боља стратегија је скретање пажње.

2. МУЛТИТАСKИНГ

Упркос ограничењима ума, вежбом је могуће постићи готово невероватне ствари, а решавање више задатака истовремено је свакако једна од њих. Можете ли да поверујете да постоје људи који чак могу да читају и пишу у исто време?

Тако су два учесника једног истраживања током периода вежбања од само шеснаест недеља успела да науче да истовремено читају кратку причу и групишу речи са списка у категорије.

1. БИТНЕ СУ СИТНИЦЕ

Људи обично мисле да су сви важни догађаји у њиховим животима, заправо, најважнији: дипломирање, ступање у брак, рођење детета.

Ипак, најважнији догађаји се не тичу неке крупне промене, јер оне утичу на нас само у вези са стварима које се тичу њих самих. С друге стране, свакодневне ситуације и ситнице заиста утичу на појединца – квалитет сна, ситни успони и падови на послу и међуљудски односи.

 

 

Национална гографија

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име