Прали су рубље урином, пили крв гладијатора, али опет жене су и тад подебљавале обрве и фарбале косу.
Стари Римљани били су само људи као и ми. Живели су у прилично уређеној цивилизацији али људска култутра, а и психа била је на нижем ступњу развоја него где је сада. Опет су живели неким смисленим животима али са нама бизарним обичајима, који су тада били популарни
Прали су рубље у сопственом урину
Верујући да амонијак из урина уклања флеке практиковали су ову методу детерџентације.
Време је за њих било релативан појам
Многи Римљани били су зависници од сунца. Њихових 12 дневних сати почињало је раном зором а ноћних заласком сунца. Сат је лети могао трајати и 77 минута а зими 44 минута. Били су флексибилни по питању времена.
Пили су крв гладиатора
Веровали су да испијањем крви гладијатора могу добити њихову снагу и виталност. Посебни поступци прикупљања крви након борбе описало је неколико аутора а гладијаторска крв се чувала и као лек и користила у медицинске сврхе, верујући да је лековита.
Жене су бојиле косу
Обојена женска коса прво је била знак да се жена бави најстаријим занатом на свету. Потом су се бојиле само перике. Жена цара клаудија- Валерија Месалина била је зачетник овог тренда како је сама обојила косу, потом је племство почело да фарба косу.
Само су богати носили љубичасто
За сиромашне су биле резервисане нијансе сиве, браон и крем, просте боје а богатство се познавало према сложеним бојама којима су се морали додавати увозни састојци да би се добиле- црвена, љубичаста и зелена.
Имали су протетичка помагала
У многим гробницама на овим просторима и из времена староримског царства нађене су протезе и зубни импланти. Верује се да је то тад био одраз снаге, раскоша и богатства више него само практично помагало.
Нису сви умирали млади
Иако је установљено да је просечан век староримског житеља 25 година што је јако мало, ипак су неки Римљани доживели и дупоку старост. Ова статистика је таква само због високог морталитета породиља и беба при рођењу.
Спојене обрве су биле знак интелигенције
Густе и спојене обрве сматране су знаком високе интелигенције па су Римљанке стављале уметке од козије длаке и додатно бојиле и цртале обрве попут данашњих жена, али оне да би истакле своју памет и продорност.
Повраћали су на гозбма
Били су познати хедонисти. Чак и Сенека у делима спомиње како би се на гозбама опијали и преједали, те су онда изазивали повраћање да би поновили поступак и наставили да уживају у јелу и пићу.
Драги читаоци, да бисте нас лакше пратили и били у току, преузмите нашу апликацију за АНДРОИД
srednjeskole.edukacija.rs
