Лиан је пропутовала цео свет, а за Србију није никада ни чула. Када је пожелела да сазна нешто о нашој земљи, није имала одакле да прочита, па је када јој се указала прилика, одлучила је да дође и сама провери како овде стоје ствари. Добила је понуду од једне издавачке куће да напише књигу о својим искуствима баш кад је требало да дође у нашу земљу, али поносно је одговорила “Не! Идем у Србију”.
Јунг Еун Yум (36), како јој гласи право име, живи у Новом Саду и предаје корејски језик у чак четири средње школе. Постала је најпознатија странкиња у том граду, будући да се често може видети на улицама како снима својом видео камером. Своје разлоге за долазак у Србију, Лиан, како јој гласи надимак.
То је судбина
“Тренутно сам учитељица, али доста пута до сада сам променила каријеру јурећи своје снове. У двадесетима сам напорно радила и то у различитим делатностима, јер сам тражила идеалан посао за себе. Радила сам и у једној познатој компанији која производи мобилне телефоне и учила кинески језик, сада овде подучавам корејски и обожавам свој посао”, каже Лиан.
У Србију је дошла у септембру 2018. године, а када је неко пита откуд она на Балкану, каже да је у питању судбина.
“Једна од организација у Кореји одлучила је да пошаље учитеље корејског у друге земље. Пријавила сам се и могла сам да бирам шест регија. Пошто иначе обожавам Јужну Америку, стално сам тражила прилику да је посетим или да се преселим тамо, а била је на листи. Отрчала сам до мајке вичући “мама, пронашла сам је! Коначно се селим тамо, јако сам узбуђена”. После неколико минута, пажљиво сам прочитала цео списак и спазила Србију. То је потпуно непозната земља за Корејце, а ни на интернету нема информација. Питала сам се зашто, и несвесно заокружила Србију на листи. Буквално је била судбина, нешто ме је привукло као магнет. Онда сам добила ултиматум или да отпутујем или да останем и напишем књигу, рекла сам “одлазим”. Касније су ми ипак дозволили да пишем и овде”, тврди Лиан.
Објашњава да њени суграђани не знају много тога о Србији, а ни обрнуто. Њена мисија је да то промени и свима исприча своју “српску причу”.
“Живим у Новом Саду и много ми се допада. Волим шетње рано ујутру, центар града, када одем на пијацу сви су пријатни и љубазни, иако не знам добро ваш језик”, каже Лиан.
“Осећам се “јеонг” у Србији”
“Имала сам ситуацију с пријатељем када сам тек дошла овде. Договоримо се да се видимо у 18х и ја, наравно, не вечерам пошто се подразумева да је то време за вечеру и да ћемо ићи у ресторан. Међутим, шетали смо два сата и на крају сели на кафу. Цркла сам од глади, али сам научила лекцију. Сада сам се већ навикла када је време оброка у Србији”, каже Лиан.
Каже да јој се допада наш менталитет и да смо веома пријатан и гостољубив народ.
“У корејском језику имамо посебну реч “јеонг”, за коју не постоји превод ни на енглески. То је нешто између наклоности и привржености. Осећам се “јеонг” овде. То је топао осећај повезаности између људи, могу да кажем да је повезано са љубављу, као “топао однос, пун љубави, ушушкан”. Када посетим своје пријатеље, они желе све да ми дају, њихове мајке ми увек спакују пуно хране коју су кувале”, сматра она.
Ипак, има и нешто што јој смета.
“Не могу да се навикнем на дим у кафићу. Генерално сам приметила да људи много пуше и у ресторанима и на улици. На пример, много тинејџера пуши, чак и у околини школе, што је у Кореји илегално. Можеш да пушиш, само ако си одрастао”, каже Лиан.
“Притискали су ме да се вратим, али нисам хтела”
“Организација преко које сам дошла ме је стално звала да се вратим. Више пута су ме притискали, али ја нисам желела да одем, бар док ми се не заврши уговор. Била сам спремна да својим ученицима држим онлајн часове. Да сам се осећала небезбедно овде, вратила бих се.
Вратићу се на факултет, остао ми је један семестар до доктората. Желим да будем професор на катедри за корејски језик на универзитетима широм света, па морам да стекнем докторат ” каже Лиан.
Веза са истоком
“Када сам тек стигла овде, јако сам се изненадила јер млади знају доста о нашој култури, нарочито К-поп музику. Желим да будем веза између две земље, да представим Србију тамо, јер не знају много о Балкану”, каже ова млада жена.
Ипак, запазила је и неке сличности.
“Сличан изговор, али различито значење. Када сам дошла, много пута сам чула “Опа” на улици и несвесно помислим “где је опа?”. Схватам да није корејски већ српски. На мом језику значи старији брат, сви знају “Опа Гангам Стајл”, зар не? Иако овде значи нешто друго, када моји пријатељи изговоре ту реч, ја се надовежем, па се сви смејемо. Људима се то свиђа”, закључује она.
nasiusvetu.com
