Рођена је 6. јануара 1412. у малом шампањском селу Домремију, Француска. Највећа је француска национална јунакиња, чак се сматра и светицом, иако је за живота била оптуживана за вештичарење и јерес и спаљена на ломачи кад је имала само деветнаест година. Живела је у периоду који је обележио Стогодишњи рат (1337–1453), у којем су се сукобиле две тада највеће силе, Енглеска и Француска. Била је кћерка скромних сељака. Њена два брата и две сестре умрли су веома млади, док је родитеље изгубила кад су Енглези освојили Домреми, након чега је бригу о њој преузео њен ујак и његова жена. У раној младости била је пастирица, а сваког дана одлазила је у цркву да се исповеди. Кад је имала тринаест година, веровала је да чује божји глас, а касније је тврдила да је видела светог Михајла лично и прве хришћанске мученице, свету Катарину Александријску и свету Маргарету. Колико год то чудно звучало, Јованка Орлеанка је до краја живота тврдила да су јој гласови тих двеју жена одјекивали у глави и да су оне биле уз њу док се молила. Имала је само шеснаест година кад су јој гласови светаца наложили да помогне француском престолонаследнику Шарлу ВИИ и спасе Француску енглеске превласти у Стогодишњем рату.
Било како било, 1429. године, ти гласови су је охрабрили да се придружи команданту француске војске и одбрани отаџбину од напада Енглеза. Кад је граду Орлеану претила опасност да падне у руке непријатеља, подстакнута верским и националним надахнућем, у дубоком уверењу да су јој „небеске силе” повериле да спасе Француску, Јованка Орлеанка је затражила од будућег француског краља Шарла ВИИ да јој додели трупе како би одбранила град под опсадом. Одевена као мушко, отишла је код принца са немером да убеди њега, његове саветнике и црквене великодостојнике да је подрже. Да би оправдала своју намеру, тврдила је да има божанску мисију да спасе Француску и након што их је убедила у истинитост својих аргумената, доделили су јој трупе за одбрану Орлеана. Снагом свог уверења, окупила је француску војску, код које је успела да побуди фанатизам и са којом је пробила енглеску опсаду Орлеана. Тог дана, Јованка Орлеанка је постала права хероина свог народа и многи су поверовали да је светица. Недуго затим, са одредима француских оклопника поразила је Енглезе код Патаја. Неодлучног и слабог Шарла ВИИ подстакла је да се крунише краљевском круном у Ремсу и навела га на енергичнију борбу против непријатеља.
Неколико месеци касније одбила је да послуша краљевско наређење и својевољно кренула у Компјењ, близу Париза, да би учествовала у његовој одбрани. Ту су је, током опсаде, 24. маја 1930, заробили Бургунђани. Иако је веровала да ће Шарл ВИИ платити за њен откуп и ослободити је, то се није десило. Била је дата на чување Јовану Луксембуршком, који ју је продао енглеском краљу Хенрију ВИ. Енглези су је послали пред црквени суд, јер се усудила да тврди како разговара са Богом. Оптужена је као лажни пророк, чаробњак, вештица и јеретик. Такође, оптужена је да је извршила масовни злочин убијајући енглеске војнике и да је наређивала зверства. Први пут се пред црквеним судом у Руану, који је био под непосредним утицајем француских свештеника наклоњених Енглезима, појавила у фебруару 1431. године. Јованка Орлеанка се ватрено бранила, али је на крају признала заблуду и била осуђена на доживотну робију. У затвору су је мучили на различите начине, да би на крају ипак била погубљена. Кад је опет тврдила да је деловала по божанском налогу, осуђена је на смрт. Спаљена је на ломачи на градском тргу у Руану, 30. маја 1431, а њени остаци су бачени у Сену.
Године 1456. у Паризу је, уз сагласност Свете столице, покренут поступак за њену рехабилитацију. Након што је испитано неколико сведока и прегледан целокупан материјала са суђења, пресуда је поништена и Јованка Орлеанка је рехабилитована. Беатификована је тек 1909, а светицом је проглашена 1920, у време понтификата папе Бенедикта XV. Данас представља једног од најпопуларнијих светаца у католичкој цркви; слави се сваког 30. маја.
Многобројни писци, одушевљени личношћу Јованке Орлеанке, обрадили су њен живот и подвиге. Она је с временом постала једна од уметнички најприказиванијих историјских личности на свету. Била је инспирација и за настанак разних легенди и противречних идеологија. У готово шест векова, о њој је написано на хиљаде књига и исто толико научних радова; о њеном животу снимљен је и велики број филмова. У Паризу јој је, 1874, подигнут споменик – четири метра висока позлаћена бронзана скулптура, која приказује Јованку Орлеанку на коњу, са барјаком у руци. Она је и данас оличење француског патриотизма.
Извор: Opšte obrazovanje
