И пре него што крене пост, једну ствар да резимирамо. Пост је потребан, здрав и саборно неопходан, али запамтимо не спасава нас пост, него Христос. Христос је Рај и Пакао и Његова је одлука, љубав, кога хоће да спаси или осуди. Спасава нас та Љубав, доброта, кроз наш алтруизам и емпатију. Љубав изискује жртву и нема Љубави без жртве, тако је и пост жртва, мала жртва ради добијања Љубави, Духа Светога. Пост је и здрав и преко потребан, данас у ери веганства и вегетаријанства и учи нас хармонији, духовној хармонији, да будемо изнад тела, изнад блата страсти које долазе од тела и телоугађања, што не значи да требамо да запоставимо тело, не никако, него да будемо као личности изнад овог материјалног света, а опет део тог материјалног света, без кога не можемо и кога требамо да преобразимо у Христу. Прави пост је Љубав, јесу и дела и уздржање од свих страсних мисли и дела, која су продукт наше пале природе, егоизма, себичности. Он треба да постоји увек и ван телесног поста, љубав увек треба да постоји и да снажи и јача. Ближњи је наш пост, наши домаћи, сви они које требамо да ставимо на првом месту, а не нас, своје ,, Ја“ јер то јесте Љубав, то је Христос, то је Бог и такав је наш Бог, коме идемо у сусрет, Који ће доћи и преобразити универзум у трену, Који нам је оставио и свој Еликсир Љубави на Својој Светој Литургији, Свето Причешће. Хитајмо људи не часимо, хитајмо свом Родитељу!
Који се родитељ љути ако му деца нешто сагреше па му кажу опрости? Љути се ако га оставимо и заборавимо, а заборављамо да без Њега не можемо ни да постојимо ни да живимо, ни да дишемо, нити да волимо, нити да се дружимо, нити да идемо на изласке, чак ни да правимо глупости; да, да, јер Њим живимо. И фарисеји у старој Јудеји су се држали закона, али су били хладни без љубави и дела љубави, па су разапели ту Љубав на Крсту, Живога Бога, коме су наводно служили и Кога су се одрекли, не препознајући га. Љубав је Христос! Хитајмо ка Њему, што више, на Свету Литургију током поста и кусајмо Његов Еликсир младости, Љубави и Вечности и будимо весели, никога не осуђујући, да би га препознали и да би Он нас препознао о Свом Другом Доласку, видећи Свој лик у нама. Маран Ата.
Теолог и наставник Верске наставе, Иван Миладиновић
