Јасмина Малешевић: СВЕТЛУЦАВИ ВОДИЧИ

У овом трену град је освештан билбордима.
Улице су окићене експлозивним светлима. Та моћна светлашца замајавају нечисте умове да чине све што није добро. Људскост, као зли вајар, излива површност у изломљеном злату. Врти се, брзо се врти кугла. Све више убрзава.
У овом трену Исус отвара очи. Умива се водом из мајчиног бокала. Завирује у сандуче, проверава поруке, звучне сигнале, тајанствене шаре на плочицама. Нико га није звао, нити помислио на њега. Људи су изабрали путеве посуте ситним ђаволима. А ђаволи су вешти ватрогасци душе и њених огњишта.
У овом трену Исус пружа руке да дохвати обућу обешену о крст. Његове сандале су неуништиве. Миропомазао их је уљем, утрљавајући у испуцалу кожу неопходну покретљивост. Место где се родио, путеви којима је пролазио, уцртани су на ђоновима, као светлуцави водичи.
У овом трену Исус неће ходати по води. Спустиће се на Земљу да утисне љубав у њиве и долине, у друмове и обале, у грмове и шибље. Урезаће стрпљење у завист, глад и болест. Утиснуће стопе дубоко и нашироко, као да их утискује у хлеб.
У овом трену ерупција Сунца показује да је 2021. година. Случајно или не, Исус је у истим сандалама и дише пречистим плућима.
Ход му је сигуран. Кораци лаки, лептирасти.