Путник путује, из места у место, из разочарења у задовољство и обрнуто; из варке у варку…
Путник путује, из мрака у светло, он разбија облаке црне и тражи срећу своју!
Путник путује, судбина његова то је. Од идеје до идеје…Путује у мислима кроз визије своје у свету и тражи своју сопствену планету.
Путник путује и није му тешко, то живот његов причињава! И сво његово надање, на путу стоји…
Путује путник и разне људе среће, па чуди се: Шта је живот? Неко гази трње, неком цвета цвеће.
Путује путник и често се туђим осећа, јер има дана када га прати несрећа…
Путује путник и размишља: Да ли са путем да станем или да до краја издржим, да останем?!
Путује путник и питање себи поставља: Да ли су људи добри или зли и шта ми тражимо на овом свету? Ко смо то ми?!
Сви смо ми путници, за срећом трагамо својом…Успињемо се и падамо, очајавамо али се и надамо!
Нисмо ни добри ни зли, ми смо Људи!
На путеве крећемо разне, некад за идеје праве, некад за ствари празне.
Путује путник, и пут његов не види конца!
Путује путник и већ му снаге понестаје, срце му успорено лупа….
А душу своју на том путу оставља, Њему се предаје!
Ђакон Александар Цигановић
