Док небом плавим анђели лете,
знам да се храброг пилота сете,
и крила своја њему тад дају,
заједно с њим лете ка Рају.

Судији света рапорт доноси,
војинство храбро њиме поноси,
јуначку борбу упамти свет,
а он би тако, опет и опет…

Висина плава његов дом поста,
прихвата сина, не прима госта,
орао Српски, није обичан ‘тић,
сам против свих, Миленко Павловић!

Лазара славног још рађа жито,
цветаће божур, најлепши цвет,
ко памти борбе предака славних,
памтиће Миленков бесмртни лет!

Аутор: Ђакон Милутин Попадић

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име