Камо лепе среће када би сви људи у свој посао којим се баве улагали максимално љубави и пожртвовања. Мислим да би онда много лепше било свима нама.
Замислите, одете код доктора а он лепо, пријатно и љубазно разговара са вама, дођете у трговину а радница вам се насмеши и пита како сте? После тога одете у пошту а радница вам приступи са поштовањем и пита вас, да ли још нешто желите да обавите код ње? Када одлазите каже вам: довиђења и пријатно. Да ли је тешко испоштовати све ово? Да ли је тешко бити човек, културан и одмерен?
Често ми се чини да неке наше личне фрустрације доводе до тога да смо безвољни на послу. У реду је да смо некад потиштени и незадовољни, али зашто да наш посао трпи због тога? Зашто да неко замрзи нашу професију због нас самих? Немојте то дозволити. Немојте да изговор за ваше „не – делање“ буде: оставила ме жена, мала ми је плата, шта ја имам од тога итд. Па ако немаш ништа и не волиш свој посао, онда бежи од њега. Немој дозволити да како ти сам, тако и други трпе због тога.
Познавао сам једног библиотекара који ме је као средњошколца редовно дочекивао хладног погледа и када сам му тражио књиге из области филозофије његово редовно питање је било: Шта ће ти то? Или једноставно констатација: Не треба ти то. А зашто ми не треба? Па не треба ми зато што он онда ту књигу која ми треба мора да иде да тражи по полицама, пење се на мердевине итд. Господин нажалост више није међу живима, али ме је често нагонио да га питам: Јел вам тешко што радите овде? Наравно, то га никад из пристојности нисам питао, али ми није било јасно зашто је он нерасположен а ради у библиотеци? Да могу, лично бих га послао у неку фабрику где се ради 10 сати, а где би имао можда и упола мању плату. Онда би бар и имао зашто да искаже своје незадовољство! Наравно, није успео да ме одврати од читања, али је свакако учинио да бар када он ради, моја нога ретко крочи у библиотеку.
Ово вам причам драги пријатељи да и сами не бисте постали такви. Не дозволите да спољашњи фактори утичу пуно на вас и ваш елан. Потрудите се да сузбијете своје негативне и деструктивне емоције, уколико их имате. Будите радосни и учините бар некога сретним! Уз осмех ће све бити много лепше и боље.
Ђакон Александар Цигановић
