Замислите да је живот као река која непрестано тече. Он на тренутак може да буде миран, баш као и река. Узмите из те реке пар најлепших шкољки. Тако можемо да представимо своје ближње, пријатеље и породицу. И баш у тренутку када нам је најлепше на обали и када заборавимо на све, тада наиђу јаки таласи и однесу нам доста шкољки, али пар комада ће нам остати.
Тих пар комада представља нашу породицу и пријатеље који су остали уз нас када је било најтеже. Остали су отишли у сусрет другима или су отишли са овога света. Нама може бити жао због тога, али то је једноставно живот. Као што не можемо променити ток реке и водене стихије, тако не можемо променити ни ток животних збивања. Биће нам лакше ако се што пре навикнемо на то.
Да ли смо могли да сачувамо све шкољке?! Нисмо. И ту није наша кривица јер ми смо се потрудили колико смо могли. Зато, не очајавајте! Ако сте изгубили пријатеља или неку вољену особу, нека вам буде утеха да ће она своју срећу пронаћи на овим или на оном свету. Ваше је само да се потрудите и дате све од себе да будете што бољи. Уз вас ће свакако остати они који вас заслужују!
