Ивица и Марица или Хансел и Гретел, како се главну јунаци зову у оригиналу, једна је од најпознатијих бајки на свету, а преведена је на 160 језика откад су браћа Грим први пут објавила 1812. године.
Ако сте случајно заборавили, у њој, по наговору маћехе, отац оставља децу у шуми, јер није имао довољно хране за целу породицу. Међутим, сналажљива деца успела су да се врате пратећи каменчиће које су бацали читавим путем.
Други пут нису имали толико среће јер су уместо каменчића бацали мрвице хлеба које су појеле птичице, те су морали да остану у шуми.
Гладна деца наишла су тада на чувену кућу од чоколаде, а када су почели да је грицкају заробила их је стара вештица која је у њој живела. Даље у причи је она терала Марицу да јој помогне да угоји Ивицу, како би га појела. Међутим, деца су је надмудрила и вратила се кући.
Али шта је била инспирација за ову причу?
На жалост, није нимало срећна.
У страху да би њиховим крајем могла да завлада Француска, након Наполеонових ратова, браћа Грим почела су да записују приче и усмена предања становника њиховог краја, како би сачували корене.
Једног дана до њиховог дома дошла је и њихова комшиница, Хенријета Доротеа Вајлд (касније госпођа Грим). За кухињским столом причала им је приче које су се са колена на колено преносиле у њеној породици. Међу тим причама била је о она о Хансел и Гретел.
Прва прича о Ивици и Марици потиче још из времена када је владала Велика глад која је трајала од 1314 до 1322. године.
Започело је са лошим временским приликама 1315, а жетва и род су подбацили и 1316. све до лета 1317. године. Европа се није опоравила све до 1322. године.
Током тих тешких година неки старији људи су свесно одлучивали да умру како би више хране остало за млађе чланове породице. Међутим било је и оних, мрачних и тешких одлука, када су мајке чиниле чедоморства или напуштале своју децу. И још страшније – постоје докази и о канибализму. Мајке су веровале да ако оне преживе, биће здраве да роде још деце када се глад заврши. Било је то тешко време, пуно очаја.
Хансел и Гретел била су најчешћа имена регије у то време, а са та два лика браћа Грим су симболично представила сву гладну и напуштену децу.
У оригиналној причи није било куће од медењака, осим можда у главама малишана који су умирали од глади у шуми. Можда замишљајући куће од чоколаде на исти начин на који жедан човек у пустињи види оазу.
У првобитној причи их нису остављале маћехе, то су биле њихове мајке. На крају су браћа Грим ипак мајку заменили маћехом, како би деци бајка била пријатнија за читање.
Прича је, разуме се, током година више пута мењана и адаптирана, а добила је и свој срећан крај. Међутим, ни она оригинална не сме бити заборављена јер сведочи о страшним људским судбинама.
Национална географија
