Упознао сам Елену Гетсадзе на аеродрому Тбилиси. Та жена ми је привукла пажњу јер се прекрстила целивајући икону Старца Гаврила. Ово се десило 2015 године. Пришао сам јој и разговарао са њом. Обоје смо се сложили да сви много воле старог Гаврила, а другачије и не може. Тако сам јој поклонио свето уље и икону освећену на моштима Св. Гаврила. А онда ми је испричала догађаје који су оставили дубок утисак на мене и који су ојачали моју веру у Свевишњег Бога. Ево зашто ћу све поделити са вама драги моји читаоци.
Elena Getsadze
Фебруар 2010 године, мој најмлађи син се онесвестио у школи. Учитељица је позвала хитну помоћ и дете је на време одведено у болницу. Када сам стигла у болницу и видела сина у овако озбиљном стању и сама сам се онесвестила. Када сам схватио да сам видео свештеника у плашту како помаже медицинској сестри нешто. Изненада ме је погледао и рекао ми да ме чека у Самтавроу. У том тренутку нисам обраћао пажњу на њега и његове речи.
Убрзо ми је приказан скенер који је сазнао да је мој син имао тумор на мозгу са метастазама. Доктори у тој болници нису могли да имају операцију мозга и саветовали су нам да продамо све што имамо и одемо у Немачку или Израел на медицинску негу. Све ово ме је довело до очаја. Већ сам размишљао да продам све и одем у Немачку а онда сам видео слику која је била на зиду амбуланте. Човек који је помогао медицинској сестри био је на тој слици. Питао сам ко је он, а они су ми одговорили да је реч о старцем који је имао духовне дарове и чији се гроб дешавају многа чуда. Изгубила сам глас и нисам могла да кажем докторима да сам га видела у болници. Одлучио сам да одмах одем у Мтскхет.
Када сам питао где је старчев гроб, рекли су ми у граду Мтскхета, у манастиру Самтавро. Самтавро… То сам чуо од једног старца из болнице. Сада схватам. Нисам оклевао ни секунду и одмах сам се упутио ка старчевом гробу. Кад сам стигао изненадио сам се колико је верника било на његовом гробу. Молили су се на коленима и крстовима и прстеновима додиривали гроб. Замолио сам старца да нам помогне да продамо све наше ствари и кућу и да што пре одемо у Немачку на операцију.
Мој син је био јако лош следећи дан. Онесвестио се и морао је бити пребачен у болницу где су му дали много јаких лекова. Инсистирао сам да му опет скенирају главу да видим колико брзо болест напредује. Па су му опет скенирали мачке. Време је пролазило и резултати су каснили па сам се много бринуо. Изненада добио позив начелнику службе. Био сам престрављен када сам ушао. Али доктор ми је рекао да има добре вести, да је мој син добро и да нема тумор ни метастазу, а овај феномен не може да објасни. Још два пута су му скенирали главу и потврдили да је са мојим сином апсолутно у реду.
Био сам пресрећан и видео сам нашег старца Гаврила како се смеје и поново нас благосиља. Испричао сам овај догађај лекарима и медицинским сестрама, а они су плакали и захваљивали Богу за овако велико и неочекивано чудо.
После овог чуда почео сам да идем у цркву. Сада сваки дан захваљујем Старцу Гаврилу и читам Акатист овом великом подвигу помажући људима у невољи и молећи се Богу за нас у Царству Небеском
Elena Getsadze
