Алберт Ајнштајн је знао како напорно да ради, али и када треба да одмори. Једном је рекао: “Немам никаквих посебних талената, само сам страствено радознао.” Ајнштајнова радозналост га је нагнала да се, као дете, одрастао и старији човек, бави научним идејама и пројектима, који су и данас применљиви, као што је његова теорија релативитета. Његов живот и приступ раду нуди много лекција уколико желите да постанете продуктивнији.
Радите као газда
“Имајте на уму да, поред осам радних сати, сваки дан има и осам сати за “зезање”, а ту је и недеља”, рекао је Анштајн. Алберт Ајнштајн је годинама радио десет сати дневно, шест дана у недељи. Показао је огромну способност да се фокусира на посао у дужем временском периоду, као и на интензивно размишљање. Пре него што је постао познати професор, радио је у швајцарској патентној канцеларији у Берну. Обично је завршавао свој посао за само четири сата и затим радио на својим научним радовима.
Данас, типичан радни дан траје око осам сати, пет дана у недељи, а већина људи може да узме слободан викенд. У сваком случају, покушајте да као Ајнштајн користите слободно време, када сте извукли максималну вредност од свог радног дана. Можда имате друге обавезе попут породице, пријатеља и хобија, али можда постоји нешто што можете да престанете да радите или да се нечим мање бавите. Ако то помаже, размислите о праћењу како проводите сваки радни дан током недеље користец́и се табелом. Самопрац́ење ц́е вам помоц́и да видите где ваше време заправо иде.
Башкарите се на сунцу као крокодил
“Нема телефона, никаквих одговорности, апсолутно мир … Лежим на обали као крокодил, дозвољавајуц́и себи да ме сунце пече, никад не видим новине и не размишљам о такозваном свету“, знао је да каже Ајнштајн. Одлична идеја овог научника и познатог професора о искључењу из света и очекивања људи. Ајнштајн је знао како да напорно ради, али је знао како и када да узме време да напуни батерије. Видите, није велики празник ако проводите поподне на сунцу правећи кључни извештај или прегледавате ваше маилове. Уместо тога, затворите и делегирајте што је могуц́е више активности пре него што одете на одмор.
Не чекајте да вас инспирација удари
“Нова идеја долази изненада и на прилично интуитиван начин… али интуиција није ништа друго до резултат ранијег интелектуалног искуства“, изричит је био Ајнштајн. Ајнштајн је био познат по томе што је размишљао о експериментима у којима је замишљао да се вози дуж светлосног зрака и у лифту који пада из свемира. Другим речима, Ајнштајн није чекао да његова теорија релативитета падне с неба. Уместо тога, како је стално развијао навику да свој посао обавља у континуитету, могао је да препозна вредност нових идеја када би се појавиле из позадине његовог ума. Размислите о писцу који има сјајну идеју за причу док се тушира или менаџера, који схвата како да поступи по жалби купца док је у башти. Пракса отвара вашу подсвест за оно што је могуц́е.
Не бежите од проблема
“Задржавање на стварима које нас чине депресивним или љутим, не помаже у њиховом превазилажењу. Морате их срушити сами”, рекао је Ајнштајн. Ајнштајн је показао способност за стоцизам. Уместо да се задржава на неуспесима у свом животу, као што су брачни проблеми и каријера, којој су требале године да се распламса, он је те препреке користио као мотивацију да истраје на својим научним идејама.
Ни Анштајн није увек успевао
Ајнштајн није био савршен. Имао је брачних проблема и лош однос са једним од своје деце. Такође, је провео велики део свог каснијег живота истражујући научне теорије које нису успеле. Ови пропусти су га чинили више обичним човеком. Ипак, када копате мало дубље у Ајнштајнов рад, можете да извучете лекције које ц́е вам помоц́и да постигнете више, брже – а не морате да будете генијални за то!
Драги читаоци, да бисте нас лакше пратили и били у току, преузмите нашу апликацију за АНДРОИД
pcpress.rs
