Сакупљам дневнике,
прошлих изворишта трајања.
Под прстима бодљикаве сумње ,
осећања ватром лижу.
Славиш ли дан кад си сам?
Чак и онда кад ноћ пипцима ,
те на светло послала,
ломећи те као погачу
на два дела?
Немо шкуре затварам
месец чекам,
безвучни крах једног битисања,
молитвених свитања.
