У историју хлеба, дугу 13.000 година уписали су се многи народи света који су имали своју верзију ове једноставне намирнице. Хлеб је био вековима основна храна многим народима у свету, њихов спас од глади и смрти. Какву је улогу имао хлеб у култури и традицији наших и других народа?
На нашим просторима тајна прављења хлеба била је позната још од настанка цивилизације, о чему сведоче пећи за печење хлеба пронађене у Винчи, али и статуе плодности откривене у Лепенском виру.
Данас таквим начином производње бави се један млади новосадски брачни пар, који се поред завршених факултета, одлучио да свој живот посвети традиционалној производњи хлеба и пецива.
„За добар хлеб су наравно најважније намирнице, као и у свим осталим поднебљима што се тиче производње, значи једна добра намирница осликава добар квалитет хлеба. За добру намирницу је потребан добар добављач, квалитетан добављач, да он има константан квалитет намирнице, како би наш хлеб био задовољавајући а и ми са тим хлебом задовољни“, каже мр Душица Крсмановић, пекарка.
Та једноставна намирница направљена од брашна, воде и квасца, кроз бурну људску историју спасла је многе од глади и смрти. Данас се не може замислити оброк без хлеба, а ипак за њим чезну милиони људи у свету.
Али ко се први сетио да направи хлеб?
„Оно што нам говори археологија и локалитети који су истраживани где су пронађени одређени артефакти који су повезани са хлебом можемо да кажемо да је то сигурно 8000 година пре нове ере у простору који данас зовемо плодни полу месец на више места да су се независно појављивали. Неки историчари сматрају да можемо да се вратимо чак до 12 хиљада година пре нове ере“, истиче проф. др Светозар Бошков, историчар.
У старом Египту израдом хлеба бавили су се претежно мушкарци који су за разлику од данашњих пекара хлеб месили ногама.
Поштовање хлеба дубоко је укорењено у српској традицији, религији, култури и обичајима. Код нас први помен хлеба забележен је 1348. у Душановом законику и Призренској хрисовуљи. У Србији је постојало око стотину обредних хлебова који су припремани за разне поводе.
Ипак, важно је знати колико је он здрав и важан за човека.
„Хлеб треба јести свакодневно и не треба заговарати исхрану без хлеба. У 21-ом веку када највећи када највећи део људи ради седећи а и они физички послови више нису тако тешки као некада, нама релативно требају мале количине хлеба, и наша струка се залаже да за одрасле људе који имају седећи посао да та количина хлеба која треба да се поједе буде само у доручку“, наводи др Будимка Новаковић, нутриционисткиња.
Данас се у свету производи више од 1.000 различитих врста хлеба и пецива.
Хлеб је симбол живота и темељ на којем су грађене цивилизације, стваране културе, утемељиване религије и митологије, али и многи обичаји који су остали до данас.
RTV
