Ако ниси у стању да поднесеш реч ближњега свога, те му се (потом) осветиш, у срцу твоме ће настати борба, која ће причињавати бол твоме срцу због онога што си чуо и тугу због онога што си рекао. Обузетост (том страшћу) почеће да те мучи, подстичући те да блаженима називаш оне који тихују у усамљености и огорчавајући твоје срце према ближњима као онима који немају љубави.
Но, ти се подухвати подвига стицања дуготрпељивости, и она ће победити гнев, а љубав ће исцелити увређеност. Молитва Богу ће у теби сачувати ове врлине. Љубав и дуготрпљење уништавају природни гнев, и уколико постојано буду у теби, почећеш да се гневиш на демоне, а према ближњима ћеш бити миран, имајући у себи плач и смиреноумље.
Онај који узмогне да поднесе грубу реч суровога и неразумног (човека), Бога ради и мира ума ради, назваће се сином мира. Такав ће бити кадар да свагда чува мир душе, тела и духа.
Онај у коме ово троје ступе у међусобну сагласност, у коме престану помисли које устају против закона ума, и у коме се умртви поробљеност тела (страстима), назваће се сином мира и у њега ће се уселити Дух Свети, и неће одступити од њега, јер је постао Његов.
Преп. авва Исаија
(Добротољубље за сваки дан)
