Гледам оронула дрво,
Што стоји само у парку, Болесно без свог рода. Лептири га обилазе Понекад и љубавници,
Који му дају моћ да истраје. Сунце мирно и племенито, Осликава га у трави
И претвара у машту.
Славуј му пева гласом, Изнемоглог певача.
Коре му попуцају оголеле. Црв га једе, док тиња у болу. О овом оронулом дрвету – Сазнаћете више кроз песму Коју је славуј отпевао.
