Марко 8:14-21
Многи хришћани имају проблема са гасовима.
Они смрде.
Њихов смрад је делимично крив што терају људе од Цркве. Наравно, кажем „делимично“, јер они који не иду у цркву морају да преузму одговорност за своје поступке и да престану да окривљују хришћане због гасова. Али – скрећем пажњу.
Не говоримо о гасу из задњице, већ о гасовима ега, и – веровали или не – постоји разлика.
Дошли смо до Марка 8:14-21, где Христос упозорава своје следбенике на гас религиозних људи, само што га Христос назива „квасац“. Али, будимо искрени, забавније је рећи гас.
Квасац је агенс у хлебу који ослобађа гасове од којих ће хлеб нарасти. Квасац може бити или на хемијској бази, попут соде бикарбоне, или на природној бази, попут квасца, киселог млека или пива („мммм, пиво…“ – п.п. аутор иронично асоцира на изјаве Хомера Симпсона).
Када квасац почне да се распада, ослобађа гас унутар тела хлеба и хлеб се диже, постајући већи него што заиста јесте. Грудва теста порасте дупло од своје величине због квасца.
Ово нам помаже да разумемо зашто је Христос упозорио своје ученике: „Пазите; чувајте се квасца фарисејског и квасца Иродовог“ (Мк. 8,15). Шта је Христос мислио? Христос је знао да је много религиозних људи надувано, градећи се да изгледају већи него што заиста јесу.
Другим речима, у себи су имали гасове лошег квасца који их је надувао до отприлике двоструке величине. Зато Христос није могао да поднесе мирис „религиозних“ људи.
У фарисејима је постојала нека врста квасца који им је давао надувани его или осећај сопствене важности. Мислили су да су већи и бољи од свих осталих и осећали су да их њихова добра дела чине већим и бољим и у Божјим очима, што је заиста доноситељ проклетства. Суштина је да су веровали да ће их њихова добра дела учинити праведнима пред Богом и људима. Били су надувани, отечени и пуни гаса.
Прегледајте Нови Завет и открићете да не постоји ништа што је Исус мрзео више од самоправедних, надувених религиозних људи.
Исус је пригрлио све врсте људи, али не и „фарисејску“.
Грлио је прљаве губавце, проститутке, пијанице, лажљиве, лопове, па чак и убице, али није имао стрпљења за надуване религиозне људе.
Доврага, Христос је чак одвојио време за демоне и опседнуте демонима, ето колико су ниска била његова мерила!
Христос је само желео хлеб какав је био, а не сав надуван. Није желео квасац самооправдања у њему.
И то је прилично кул.
Христос ће узети хлеб који је буђав, полупоједен, мокар, мали, загорео или недовољно печен, али неће имати ништа са варљивим, квасним хлебом. То је добра вест.
То је Јеванђеље.
Али има и лоших вести: сви који су икада живели су заражени фарисејским квасцем.
То је у нашој људској ДНК.
То је оно због чега желите да се надимате и изгледате боље од других; то је разлог зашто друштвени медији функционишу.
То је оно због чега мислите да можете заслужити Божју наклоност ако будете добри или поштујете његове заповести.
То је оно што вас тера да се разочарате у себе због неуспеха, јер мислите да сте бољи (и већи) него што заиста јесте.
То је оно што вас тера гурате нос у живот верујућих људи, јер мислите да сте бољи од њих.
Вау, управо смо направили пуни круг!
Не може се заобићи чињеница да сви имамо религиозни квасац у себи, који нам даје духовни гас. Па како да га се решимо?
Вратимо се нашем одломку из Светог писма.
Ученици су заборавили да донесу хлеб (14) и препирали су се око тога да немају хлеба за јело (16).
Тада се Христос укључио са својом опомињућом причом о квасцу, која је дошла као кец на десет. Ученици су се питали о чему, ког врага, он говори, јер су умирали од глади, а Христос их је упозоравао на опасности квасца.
Зато им је Исус рекао: „Зашто расправљате о томе да немате хлеба? Зар још не схватате или не разумете?“ (17).
И даље су били збуњени, па их је Исус подсетио на то да им је више пута давао хлеб када га нису имали. „Зар се не сећаш?“ (18), питао их је, када вас је било само дванаест, ја сам неким чудом обезбедио хлеб за преко 5.000 људи, онда сам исто урадио за преко 4.000 људи, и сваки пут је било остатака!
Другим речима, резоновао је Христос, верујте ми да ћу вам дати хлеба када га немате; такође, верујте ми да ћу вам дати хлеб који вам је потребан.
Када смо празни, Христос ће нам обезбедити оно што нам треба.
Када немамо шта је потребно да заслужимо Божју наклоност, Христос ће се побринути за нас.
Када немамо сопствену праведност, Христос ће нам дати своју праведност.
Нема смисла да се надимате како бисте изгледали дупло већи од себе, јер вам Исус може дати 9 000 векни хлеба са много вишка! (То је отприлике 9 000 пута ваше величине!)
Не морате да будете пуни гаса када је Исус пун милости.
Само буди свој.
Буди обичан, слабашан, обичан ђеврек.
Престаните да импресионирате Бога и оне око себе.
Христос је у стању да вам пружи све што вам је потребно и далеко више од тога.
Ево једне мисли која ми је управо пала на памет: постоје две врсте људи, они који говоре истину и они који верују у своју надувану самоправедност.
Поуке:
- Шта је Исус мислио под ’квасцем?‘ Где видите квасац у свом животу?
- У којим ситуацијама се плашите да будете обични? Шта мислите зашто је ово?
- Да ли сте икада били „празни“ и искусили да вас Христова милост испуњава? Како је то било? Да ли је „хлеб“ који је пружио био бољи од онога што бисте ви сами могли да обезбедите?
- Шта мислите да значи последња реченица („Постоје две врсте људи, они који говоре истину и они који верују у сопствену надувавање самоправедности.“)?
О ауторима:
Мет Грајнер
Мет је најпознатији као бубњар и један од оснивача бенда „Аугуст Бурнс Ред“. Он је отворени хришћанин и утицајна фигура на хришћанској металкор сцени. Када не иде на турнеју по целом свету, Мет проводи време подучавајући бубњеве, пољопривреду и проводећи време са породицом и пријатељима.
Тим Андерсон
Тим је муж, отац и човек који воли Бога. Бубњао је откад се сећа и свирао у низу различитих извођача у распону од поп-панка, до савременог хришћанства, чак се упуштајући у „соул-гејз“. Осим своје каријере у маркетингу, Тим ради на сесијама, пише музику и пије велике количине кафе.
Преузето са: theholyghostnotes.com
