Христос васкрсе!

Био је то драматичан тренутак у судници. Ја сам био сведок тужилаштва пошто сам био официр за хапшење у предмету. Али, ја сам био само један од сведока и оптужени је инсистирао да он није био тај који је возио ауто када се несрећа догодила. Затим је дошао још један сведок да сведочи. Човеков брат је био са њим у колима те кобне ноћи. А брат је сведочио да је, у ствари, окривљени био возач. Случај затворен! Потврда је неопходна да би се дошло до истине!

Погледајте нашу данашњу лекцију у Јовану 8:12-20: „Исус им опет рече, говорећи: Ја сам свјетлост свијету; ко иде за мном неће ходити у тами, него ће имати свјетлост живота. Тада му рекоше фарисеји: Ти сам за себе свједочиш; свједочанство твоје није истинито. Исус одговори и рече им: Ако ја и свједочим за самога себе, истинито је свједочанство моје, јер знам откуда дођох и куда идем; а ви не знате откуда долазим и куда идем. Ви судите по тијелу, ја не судим никоме. Али ако ја и судим, суд је мој истинит, јер нисам сам него ја и Отац који ме посла. А и у Закону вашему стоји написано да је свједочанство двојице људи истинито. Ја сам онај који свједочи за себе, и свједочи за мене Отац који ме посла. Тада му говораху: Гдје је Отац твој? Исус одговори: Не знате ни мене ни Оца мојега; кад бисте знали мене, знали бисте и Оца мојега. Ове ријечи каза Исус код ризнице кад учаше у храму; и нико га не ухвати, јер још не бјеше дошао час његов.“

Мислили су да су Исуса сатерали у ћошак. Видите, верске вође Господњег дана су се држале веома исправног уверења да сведочење само једног човека није довољно да се утврди истина! Ови верски поглавари су инсистирали као што ми православни инсистирамо данас, да је неопходно сведочење отаца прошлости да би се дошло до пуноће истине! Али, ево где ови људи нису успели.

Нису успели да схвате да Исус није говорио сам од себе. А чак и да јесте, знао је да говори истину, јер је знао одакле је дошао и од кога је дошао! Сећате ли се Исусовог крштења? Глас са неба, и голуб који силази на Његову главу? Бог обзнањује Себе као Лица у Заједници, тако да Господ никада није говорио сам од себе, него је говорио све што га је Отац послао да каже! И оно шта је Он рекао; оно што је учио било је у потпуној хармонији са свим оним што је Бог говорио откако је рекао „Нека буде Светлост!“

Исус суочава ове верске вође са њиховим површним судом о Њему јер нису познали Христа. Нису успели да препознају одакле је Он заиста. Погрешно су осудили Господа јер су заборавили како да разумеју своја Света писма, јер су им њихова Света писма говорила о Њему и то им је промакло! То је увек опасност када наша вера постане пуко понављање старих речи без основне моћи стварног живљења и љубави према мудрости тих речи.

Исус је био довољно храбар да открије ову слабост у тим људима када им је рекао да када би Га заиста познали, познавали би и Оца. Исус је говорио тачно онако како је требало да говори у нади да ће у овим тако слепим вођама пробудити искру понизности и вере која ће обновити цео њихов живот. Али, они су тврдоглаво одбијали.

Како тужно. Да ли данас постоји нека врста тврдоглавости која вас спречава да заиста чујете Господње речи, Његову мудрост, Његов позив да растемо са и у Њему? Пут удаљавања од ове деструктивне себичности је спремност да се суочимо лицем у лице са Христом и с љубављу се посветимо томе да будемо Православни са Разлогом.

П.С. О Господе милости, понекад сам слаб, а понекад се бојим. Али, искрено говорећи, већину времена сам само тврдоглав. Хоћу само како ја хоћу и желим да удовољим својим жељама и не желим да ме исправљају. И посрнем сваки пут када тако живим!

Молим те, опрости ми, Господе, и дај ми зрелост да одрастем и да се не опирем када с љубављу исправљаш мене и моје изборе.

Амин.

Отац Варнава Пауел

ИЗВОР: https://blogs.ancientfaith.com/faithencouraged/2022/05/stubborn/

ПРЕВОД: Давор Сантрач

Објављено: 23.05.2022.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име