Године 1993. отац Мојсије Бери је живео у Сент Луису у држави Мисури и служио је као пастир у источној цркви Христа Доброг Пастира Антиохијске Патријаршије. Уочио је да је велики број имиграната из Етиопије и Еритреје који су, тражећи азил од својих ратом разорених земаља, пребачени у Сент Луис из источноафричког избегличког кампа у који су били приморани да уђу. Иако је пресељење у Сједињене Државе било неопходно за опстанак овог народа, они су, нажалост, често били премештани у опасна насеља која су имала сопствене проблеме са насиљем.
Отац Мојсије Бери је приметио да њима, као и многим другим недавним имигрантским групама, недостаје културна заједница на коју би могли да се ослоне за помоћ у практичним потребама прилагођавања животу у Сједињеним Државама и духовним потребама које би могле бити испуњене само у окружењу које пружа подршку. Беријеви, уз подршку црквене конгрегације, учинили су све што су могли да помогну овим имигрантима да се удобно уклопе у својим новим животима. У подруму цркве поставили су неку врсту бесплатне продавнице. Касније, уз помоћ вођа заједнице, отац Мојсије је основао први етиопски и еритрејски културни центар у тој области.
Први ад хок састанак Братства Светог Мојсија Мурина (Мојсија Црног), са двадесетак чланова заједнице, одржан је у дневној соби Бери. Организација је основана са широком сврхом развоја јединства и братства у етиопској и еритрејској заједници, јер иако су насиље и присилна миграција упутиле ове групе једну ка другој, оне су имале своје индивидуалне међусобне историје рата и агресије. Чланови организације су почели редовно да посећују богослужења у храму Христа Доброг Пастира и отац Мојсије је почео да постаје познат као амерички духовни отац ове растуће имигрантске заједнице.
Како је Братство расло, његов домет се проширио на различите заједнице афричког порекла у Сједињеним Државама, али његова мисија развоја јединства и братства остаје иста.
Визија
Визија заједништва Светог Мојсија Црног је видети лице Христа које се огледа у безбројним изразима Његове љубави и помирења широм света, при чему су људи свих раса и порекла привучени љубављу и лековитошћу Исуса Христа откривеним у Православној цркви
Мисија
Мисија Заједнице Светог Мојсија Црног је да опреми православне хришћане за службу расног помирења и да дели православну хришћанску веру са Афроамериканцима и обојеним људима.
Од много политизованог убиства господина Џорџа Флојда, Дружба Светог Мојсија Црног је била тражено средство за православне хришћане да процесуирају, разумеју и донесу благодат ономе што се дешава у нашој земљи данас.
Заједница је свеправославно тело сачињено од православних хришћана на добром гласу. Као такви, ми прихватамо и понављамо безвременско учење једне Свете, саборне и апостолске Цркве.
У нашој вери ми смо традиционални; ми превазилазимо политику, јер нисмо ни конзервативни, ни прогресивни. Прихватамо учење да је живот дар нашег милосрдног Створитеља, који треба поштовати и штитити „од зачећа до васкрсења“. Подржавајући ову истину, међутим, ми се не фокусирамо на политичке стратегије за спасавање живота.
Ми прокламујемо улоге које су Африка и афрички свеци и праведници, одиграли у историји Цркве од старозаветних времена до данас. Делимо проживљена искуства Африканаца и њихових потомака у Америци, како у патњи и угњетавању, тако и у резултирајућој духовности која се приближила духу страдалне Православне Цркве.
Свесни смо да у свету, и међу многим хришћанима, подржавање вредности живота црнаца често иде руку под руку са подржавањем модерних, секуларних погледа на људску сексуалност и залагањем за нове родне улоге и политичке филозофије; Братство није платформа за те дискусије или иницијативе. Међутим, у Братству је увек било мушкараца и жена који су сарађивали. Штавише, 2020. године, да бисмо нагласили да су жене укључене, променили смо име из Братство у Заједница.
У свом одговору Шарлотсвилу од 18. августа 2017. године, Сабор канонских православних епископа САД подсетио нас је да „промовисање расне или националне превласти и етничке пристрасности или неслагања у Цркви Христовој треба да се осуди као супротно светим учењима хришћанског Јеванђеља и светих канона Цркве. Формално је осуђена као јерес и најјача категорија лажног учења.” Знајући да јерес одваја верника од једне, свете, саборне и апостолске Цркве, желимо да се боримо против расне јереси ради спасења наших душа и да помогнемо другима у том настојању. Противотров је радити на расном помирењу.
Ми схватамо да расно помирење има три стуба: образовање, дијалог и „невидљиву борбу“. Имамо различите активности за неговање образовања и заједничког разумевања историје и животних искустава људи преко расних граница, у светлу православне вере.
Домаћини смо конференција; домаћини смо или учествујемо у панелима, часовима и видео презентацијама и штампамо књиге. Да бисмо подстакли дијалог, стварамо вешто модерирана места за односе, дељење и обраду преко расних граница. Ови простори укључују конференције и локалне подружнице Заједнице.
Свесни смо да су Американци културолошки одгајени у друштву у којем раса значајно одређује скалу моћи, богатства, здравља, образовања, заступљености и правде. Без обзира колико желе да буду ослобођени расних или етничких предрасуда, они су стално бомбардовани стереотипима и негативношћу стога предлажемо да њихово уклањање треба да буде сталан процес.
Ми гледамо на „невидљиво ратовање“ као на духовни одговор на оно што би неки могли назвати „антирасистичким“ радом. Четири принципа невидљивог ратовања, из истоимене књиге, су:
а) Никада се ни у чему не ослањајте на себе;
б) Носи увек у свом срцу савршено и смело поверење само у Бога;
в) Тежите без престанка;
г) Останите непрестано у молитви.
Ево четири принципа невидљивог ратовања за расно исцељење:
а) Схватамо да, без обзира колико добронамерни, имамо слепе тачке о раси и да ћемо несвесно повредити људе или ситуације – зато поздрављамо сваки одговор
б) Као православни хришћани знамо да нам је свима потребно покајање и уздамо се у Бога да нам помогне да растемо у смирењу, непохлепи, ослобођењу од гнева и у свим врлинама
ц) Ми прихватамо ову тежњу целог живота, знајући да је рад на расном лечењу у току
г) Молимо се за ово без очајања и напуштања наде.
У закључку, ми из Зајендице поздрављамо људе и спољне организације које су инспирисане нашом визијом и мисијом.
Тим организацијама, а такође и појединцима, нудимо једно упозорење: све док раса одређује ишта у Америци, црнци и обојени људи ће „носити своју поругу изван станишта“: они ће бити прављени жртвеним јарчевима; њихова компетентност и мотиви ће се редовно доводити у питање.
Правоумни пријатељи и савезници треба да цене овај аспект америчког друштва. Иако ћете можда моћи да прихватите контроверзне позиције без штете по своју репутацију или своју ефикасност у свету, организација са црнцима на челу иде веома танком линијом.
Молимо вас да ово имате на уму док сарађујемо у раду; уз отворену комуникацију о осетљивим темама можемо успети у нашим заједничким подухватима.
И појединцима упућујемо овај позив: православни хришћани могу да нам се придруже као чланови који плаћају чланарине на националном нивоу. Православни и неправославни су такође добродошли да се придруже као пријатељи Дружине. Православни верници такође могу желети да се придруже неком локалном доељењу или да се распитају о покретању једног ако га нема у близини. Наше годишње конференције су отворене за све, а снимци претходних конференција доступни су на нашој веб страници и страницама друштвених медија.
И свима који желе кажемо – придружите нам се у молитви за ово Божије дело.
mosestheblack.org
Превела редакција Чудо
