Прабака данашње краљице Велике Британије Елизабете ИИ била је дама о чијем се стилу писало и причало и ван вечно кишовите Енглеске. Александра Каролина Марија Шарлота Луис Јулија, како јој је гласило пуно име или, краће, краљица Александра од Данске била је лепотица из високог друштва на коју су се угледале даме широм Европе – од далеке Русије до британских острва.
Ипак, на почетку није све изгледало тако идеално…
Иако је припадала данском племству, Александрина породица је била релативно непозната све док њен отац, принц Кристијан од Шлезвиг-Холштајн-Сондербург-Гликсбурга, није био изабран, уз сагласност великих сила, за наследника свог далеког рођака, Фредерика ВИИ, на данском престолу.
Међутим, о лепоти младе принцезе се причало и пре необично срећног усуда њеног оца. Та прича је стигла и до ушију људи са британског двора и са шеснаест година Александра је изабрана за супругу Алберта Едварда, принца од Велса, наследника краљице Викторије.
Исте године када је њен отац Кристијан постао краљ Данске, Александра се удала и постала принцеза од Велса. Било је то 1863. Ипак, ово није био крај њених невероватних монархистичких веза!
Рођака краљева и сестра царица
Александрин отац је знао како да удоми своју децу. Осим што јој је старији брат био престолонаследник, а касније и краљ Данске, исте године када је Александра постала принцеза од Весла, млађи брат Џорџ је крунисан за краља Грчке. Сестра Дагмар постала је царица Русије, а сестра њеног супруга Алберта, будућег краља Велике Британије, била је царица Немачке.
Александра је од 1863. до 1901. године носила титулу принцезе од Велса, што је најдужи перион ношења ове титуле.
Као краљица, Александра је потпуно процветала и целом свету показала своју лепоту. Њен стил одевања био је узор многобројним дамама. У овоме је није спречила ни чињеница да је после рођења трећег детета остала трајно шепава, па ни то што је са годинама почела да губи слух због наследне отосклерозе.
Заштитни знак краљице Александре постале су уске огрлице – чокери, иако су зли језици причали да их је носила да сакрије ружан ожиљак који је још у младости негде зарадила.
Породичне трагедије
Брак са Едвардом није био наручито срећан. Будући краљ није породици посвећивао много времена, а причало се и о великом броју љубавница које је наводно имао.
Александра је родила шесторо деце, од којих су сва рођена прерано. Последњи син, Александар Џон, умро је само дан након рођења 1871. Као да сва бол и туга нису били довољни и њен прворођени син – Алберт Виктор, умро је у младости 1892. године.
Све ово дубоко је потресло Александру. Осамила се и повукла у круг својих краљевских рођака, пре свега брата у Грчкој и сестре у Русији.
– Сахранила сам сина и са њим своју срећу – изјавила је Александра након сахране најстаријег детета.
Сачувана писама откривају да је крљица и са осталом децом имала изузетно близак однос и да их је у свему подржавала, иако се није увек са њима слагала, нарочито када је политика била у питању.
На сва мужевљева неверства, Александра је одговорила безусловном верношћу. Остала је прича о томе да је његову најдражу љубавницу, извесну Алис Кеплер, Александра позвала да буде поред краља Едварда када је умирао 1910. године.
Краљица Александра је умрла 25. новембра 1925. након инфаркта у дубокој старости. Сахрањена је заједно са мужем у капели у којој се венчала.
Извор: Историјски забавник
