Откривајући, сагледавањем кретње свог бића, препознајем унурташњост посебности постојања у које је уткана тајанствена целисходност које их обједињује и устремљује ка једиснтвеној множини коју назирем у мом телу.
Механика мог тела се покреће умом, а срце ума дише молитвом која постројење материје преображава у дух.
Анђели изван материје узлећу узвођењем ка Богу, а на небу мога ума откривам такву исту одапету чежњу. Таква чежња има моћ јер је уткана у творевину и она делује јединством семених логоса. Они осликавају моју веру вољом за смислом.
Мојим заокретом у светоотачке тајне откривам дубину значења Христових речи: „Отац мој до сада дела и ја делам“. Свети Максим исповедник у овим речима наслућује да Христос говори о одржавању постојања. Бог обједињује појединачно узводећи у целину снагом покрета логоса, односно смисла, које у себи творевина поседује. Она само чека тренутак када ће вољом за смислом да се устреми према Логосу Божијем, који се нама појавио као Осмислитељ смисла.
Мојим откривањем постојања те тајне тихог и ненаметљивог узвођења, преплављено је небо мог ума. Такав изненадни уплив одгони тмурне и кишовите облаке, који су незвани гости.
