ТАЈНА ДВА ПОСТА
Достојевски каже да су сви за све криви. То је дубока истина хришћанског подвига. Исто тако хришћанско учење говори да ће са теретом ишчекивати страшно приказање Божије воље. То је страшно зато што ће се пред нама дволично лицемерним обзнанити дела свих нас, откривајући све оно што је сакривено.
Најсировитије је то што ће сви сазнати грехе оних других. Као што ће свако сазнати своје грехе. То ће бити читљиво зато што ћемо моћи да ишчитамо књигу своје савести. Сваког од нас савест призива да живимо у мери свог узраста, сазревања и пута који води у живот. Они који су призвани да живе монашки далеко од света попут Св. Саве, који подвиг живота истрајношћу проводи тако што побеђује своју телесност, гордост, лењост празнословности. Када имају такву пуноћу живота сачињену од молитава, псалмо- појања, литургијским осветљењем они и храни нерадо прилазе.
Али чиме се хране, а заиста се хране? Храна им је постала Божанска љубав коју узимају правећи искорак од овосветске мудрости, залазећи на плодна поља Христових сејача семена.
Упоредо са тим живећи опхрван наметајућим материјализмом преживљавања, свестан сам да не могу да досегнем висине монашког пребивања у посту.
Мој пост овде на људској пијаци ће пре свега бити устремљен према сабрању личности чији је центар Христос. Оваквим разумевањем дошао сам до два начина поста.
Први начин је високо и узвишен избија из келије Св. Саве. У том подвигу ослобађа ум од наслага овосветске логике чинећи га прозрачним.
Други начин је мој, а ја сам ипак на почетку хришћанског пута који водим и служи да ми буде ментална фискултура која чини од мене одговор на Христов позив.
Стеван Петковић
