Жена кнеза Лазара, кнегиња Милица, даровала манастиру две свеће 1397. године, веће од два метра, и заветовала братство да их упале ослободиоци Косова. Упалио их је са официрима краљ Александар Први Карађорђевић 28. августа 1924. године.
Равно 527 година после, дат завет дечанским монасима 1397. године, жене кнеза Лазара, кнегиње Милице, испунио је Александар Први Карађорђевић, у Високим Дечанима 28. августа 1924. године.
Наиме, те 1397. године кнегиља Милица је даровала Високим Дечанима две велике свеће и заветовала дечанско братство да их упале ослободиоци Косова.
Од бројних знаменитости овог манастира су и воштанице, две велике свеће, кнегиње Милице које се чувају у комплексу трпезарије и конака манастира. Данас су сигурно најстарије свеће на свету, које је она даровала Високим Дечанима. Имала је тада кнегиња, удовица кнеза Лазара, у монаштву Евгенија, повода за то.
Одмах после Косовског боја, на Косову и Метохији запустели су српски манастири због турског освајача. Уверила се у то и сама кнегиња Милица која је после боја обилазила знамените српске светиње а сам манастир Високи Дечани био је у ”жалосном стању”, казивала је тада удова кнеза Лазара.
У својој другој посети Високим Дечанима, са синовимна Стефаном и Вуком, 1397. године, кнегиња је даровала манастиру две велике свеће, воштанице, дуже од два метра. Заветовала је монаштво да их чувају са колена на колено и да их буду запалили само ослободиоци Косова. Завет кнегиње, остављен у аманет, се поштовао и верно преносио у Дечанском братству.
Иако је Србија призната као самостална држава на Берлинском конгресу 1878. године а Косово ослобођено тек октобра 1912. године, воштанице кнегиње Милице су упаљене 28. августа 1924. године, на Госпођиндан (Велика Госпојина), када је манастир посетио краљ Александар I Карађорђевић и према завету, удове кнеза Лазара, упалио свеће са бројним официрима краљеве гарде. О томе сведоче и њихови потписи у сачуваној споменици. У Споменици која се чува у Високим Дечанима, су потпис краља Александра I и официра Краљеве гарде.
Данас се свеће налазе у трпезарији манастира, једна са леве а друга са десне стране иконостаса. Примарне су на старом иконостасу који је некада био у манастиру. Воштанице су сигурно најстарије свеће на свету и те свеће ослободиоца Косова сведоче векове.
Иначе, манастир Високи Дечани је до сада био више у окупацији него у слободи.
Манастир Високи Дечани, грађен између 1327 и 1335. године, спада међу најпознатије српске светиње, а априла 2004. године, задужбина Стефана Дечанског, нашла се, као прва грађевина са Косова и Метохије, на листи УНЕСКО – као Светска културна баштина. У образложењу изузетно значајне категоризације Високих Дечана УНЕСКО наводи ” да су његове фреске једно од највреднијих примера, такозване, рененсансе Палеолога у Византијском сликарству и драгоцен запис о животу у XIV веку.”
Велелепни манастир, поред Дечанске Бистрице, никада није рушен ни паљен али је много пута пљачкан. Изражено фреско сликарство у манастиру и данас је предмет анализа стручних и научних радника широм света али и дивљења сваког посетиоца.
Знаменитости светиње, коју су стране војске увек штитиле, налазе се на сваком кораку, у сваком углу велелепне грађевине дуге 36, широке 24 и високе 32 метра.
У манастиру је насликано чак 10.000 појединачних ликова а само је једна фреска потписана, са аутором ”Грешни Срђа”. Лик Стефана Дечанског се на фрескама појављује четири пута а лик цара Душана чак пет пута.
serbiantimes.info
