Коме је потребно покајање – нама, или Господу пред Којим се кајемо“ Наравно не Господу, него нама грешнима, који смо стално криви пред Њим, делом, речју и помишљу. Нама је неопходно да постојано обнављамо свој савез са Богом који непрестано нарушавамо. Јер предстоји нам ужасно и бесконачно мучење ако раскинемо свој животни, свети и блажени савез са Богом, без кога створење не може да живи блаженим животом, него треба да се мучи без краја.
Душа је створена по образу Божијем а грех ју је изопачио и пресаздао по образу одступника од Бога – ђавола који је испуњен сваким злом и лукавством тако је она постала зла и лукава и сва је постала налик на њега.
Покајање које нам је дато као велики дар Многомилостивог Бога, обнавља у души првобитну доброту, чини да она опет буде по образу и подобију Божијем, уклања ругобу греха и дарује првобитну красоту, те уводи у блажени савез са Богом. Такође и све Свете Тајне – нису потребне Богу него нама ради обнављања и подржавања нашег блаженог савеза са Богом. Исто тако је и богослужење је нужно нама, а не Богу, Који ни за ким и ни за чим нема неопходну потребу.
Св. Јован Шангајски – Мој живот у Христу
