У овом свету, чедо моје, људи се деле на добре и лоше, на богате и сиромашне, на образоване и необразоване, на племените и ниског порекла, на лепе и ружне. Свима је, међутим, заједничка једна ствар: патња. Током овог живота, пате сви људи без изузетка. Због тога изрека и каже: „Право је чудо ако је неко читавог живота био срећан.“ Према томе, сви људи живе у царству патње.
Сви знамо да је патња нешто лично и да се човек мора сам с њом суочити. То је његов крст који мора да носи, као што је и Спаситељ света, Исус Христос, носио Свој крст ради наше користи.
Отпочини, чедо моје, на очинској руци, која овога пута посредством патње врши хируршки захват на теби. Примири се. Прихвати да ту патњу шаље Бог и помири се с њом, да би био спреман да се с њом и суочиш.
Знам колико је то тешко, али је уједно и спасоносно. Светитељи су се радовали патњама. Ми своје патње можемо бар трпељиво да подносимо и Бог неће заборавити чак ни ово најмање, добровољно и трпељиво прихватање Његове воље које се пројавило у нашој патњи.
Када патиш, чедо моје, усредсреди своје душевне снаге и покушај да схватиш сврху патње, чијим ти посредством Бог отвара небеса.
Зар мислиш да Он, који је избројао и власи на твојој глави, не зна колика је мера твојих патњи? Да, Он то зна! Према томе, смири се и имај поверења у нашег небеског Оца!
Не дозволи да те надвлада умор. Кроз све ћеш проћи уз помоћ нашег Христа и постаћеш Његов наследник у бесконачном богатству нашег заједничког Оца Бога. Амин.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име