Можда то могу да илуструјем из приче преузете из касне историје Руске цркве. Мислим да то најјасније показује шта покушавам да кажем о томе да сам хришћанин. У годинама грађанског рата [руски грађански рат је трајао од 1918-1923] када су се супротстављене војске бориле за власт, освајале и губиле територије током три године, мали град је пао у руке Црвене армије у ком су били преостали људи из редова царских трупа.

Жена се тамо нашла са своје двоје мале деце, четири и пет година, у животној опасности, јер је њен супруг припадао супротном табору. Сакрила се у напуштеној кући надајући се да ће доћи време када ће моћи да побегне.

Једне вечери млада жена, отприлике њених година, Наталија, раних двадесетих, покуцала је на врата и питала је да ли је она та и та. Када је мајка рекла да јесте, млада жена ју је упозорила да је откривена и да ће још исте ноћи доћи по њу да би је стрељали.

Млада жена је додала: „Морате одмах побећи“.

Мајка је погледала децу и рекла: ‘Како бих могла?’

Млада жена, која до тада није била ништа више до физички сусед, постала је у том тренутку сусед из Јеванђеља.

Рекла је, ‘Можете, јер ћу ја остати иза и назвати се вашим именом кад дођу по вас.’

„Али бићеш стрељана“, рекла је мајка.

‘Да, али ја немам деце.’

И она је остала иза.

Можемо сада замислити шта се тада догађало. Можемо видети како долази ноћ, обавијајући мраком, густом тамом, хладноћом и влагом, ту кућу. У њој можемо видети жену која је чекала да дође њена смрт и можемо се сетити Гетсиманијског врта. Можемо замислити Наталију како тражи да је ова чаша мимоиђе и како је сусретнута са Божанском тишином попут Христа. Можемо замислити како се покреће у намери ка онима који су је могли подржати, али који су сада били изван досега. Христови ученици су спавали; и никоме се није могла обратити а да не би издала. Можемо замислити да се више пута молила да бар њена жртва не буде узалудна.

Наталија се вероватно више пута питала шта ће се догодити са мајком и децом када она умре, а није било одговора осим Христове речи: „Нико нема већу љубав од онога који живот положи за ближњег свог“.

Вероватно је више пута помислила да у једном минуту може бити сигурна! Довољно је било да отвори врата и чим би била на улици, више не би била та жена, поново би постала она сама. Било је довољно да порекне њен лажни, њихов заједнички, идентитет.

Али, она је ипак остала и умрла…. стрељана.

Мајка и деца су побегли.

 

 

Са енглеског превела Редакција ЧУДО

Драги читаоци, да бисте нас лакше пратили и били у току, преузмите нашу апликацију за АНДРОИД

orthochristian.com

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име