Свештеник Стеван Стефановић: Од Личности до потрошача

„Зато вам кажем: не брините се душом својом, шта ћете пити; ни телом својим, у шта ћете се оденути. Није ли душа претежнија од хране, и тело од одела? Погледајте на птице небеске како не сеју, нити жању, ни сабирају у житнице; па Отац ваш небески храни их. Нисте ли ви много претежнији од њих? А ко од вас бринући се може придодати расту свом лакат један? И за одело што се бринете? Погледајте на кринове у пољу како расту; не труде се нити преду. Али ја вам кажем да се ни Соломон у свој слави својој не одену као један од њих. А када траву у пољу, која данас јесте, а сутра се у пећ баца, Бог тако одева, а камоли вас, маловерни? Не брините се дакле говорећи: Шта ћемо јести, или, шта ћемо пити, или, чим ћемо се оденути? Јер све ово незнабошци ишту; а зна и Отац ваш небески да вама треба све ово. Него иштите најпре царство Божје, и правду Његову, и ово ће вам се све додати.“ (Мт.6,22-33)

У трећој недељи после Духова, започео сам велики пројекат са озбиљном телевизијском продукцијском кућом, а чекала ме је и регистрација аутомобила старог петнаест година, као и технички преглед.

Живећи у свету, где свакодневни трошкови премашују наша реална примања, и где, хтели или не хтели, велика већина нас, своди своју егзистенцију, самим тим и свој идентитет на то да мора да ради и заради, јер до 20. у месецу, морамо платити: интернет, кабловску, мобилне телефоне и рату кредита. Овакво живимо и ми свештеници, с тим што и велика већина нас, сама себи плаћа доприносе: пензионо, социјално и здравствено осигурање, јер немамо плату ни од Цркве, ни од државе. и такви, опет живимо боље од већине наших парохијана.

Сведоци смо да огроман проценат људи живи буквално од данас до сутра, док такозвана средња класа, оно што заради у једној половини године, потроши за огрев, дрва & угаљ, и од скоро за пелет, а оно што заради у другој половини године потроши за летовање.

Како смо у ствари дошли довде?

Како је могуће да присуствујемо толику деградацију друштва да смо на онакав живот какав су имали робови у античком друштву, можда чак и лошији, јер су робовласници осим хране, робовима обезбеђивали и кров над главом и лекаре у случају болести, што ми данас, морамо обезбедити сами за себе, али и за своје породице.

Сећам се добро мог прадеде, био сам гимназијалац, када се представио Господу, ја га никада нисам видео да ради, а опет, наше имање испод Ртња, од седам хектара ливада, пашњака, воћњака, (плус шуме, двориште…) је увек било покошено, уредно, без корова, трава у шљивару је била као на Вемблију, а пашњаци као голф терен. Данас, мој отац, ја и брат, уз сву могућу механизацију, тракторе, косилица и балирке не можемо да постигнемо да имање изгледа ни приближно тако савршено као тада. Прадеда је радио сам са ручном косом и све је стизао. Нас тројица уз сву механизацију, не стижемо.

Прихвативши западни, протестантски менталитет ми смо од Личности, претворени у потрошаче. И једино као потрошачи занимамо „Нови светски поредак“ односно велике наднационалне мултикомпаније, чији је циљ да ми купујемо ствари.

Непотребне ствари.

Ствари које ћемо само да гомиламо.

Данас, Срби одлазе у срце тог протестантског света, не схватајући да је реторика Европске уније, данас, једнака реторици Хитлерове Немачке из тридесетих година прошлог века. Срце протестантске западне Европе је Карло Велики, Наполеон, односно Уједињена Европа, али у форми Трећег рајха. Тако што ће они народи за које они сматрају да су инфериорнији бити  колонизовани и претворени у јефтину радну снагу.

Одлазећи тамо, наши сународници сматрају да ће им нешто већа зарада омогућити бољи живот и решити све проблеме. Купиће нове аутомобиле са којима неће бити проблема на техничком прегледу, и имаће новца за рачуне, за веће рачуне, можда ће као генерације њихових рођака и дедова, направити велике куће у својим селима, решиће неке старе проблеме, али ће изаћи нови проблеми.

И даље живимо у свету колонија, и у процесу колонизације. Чак је и Немачка данас колонизована у извесном смислу, од стране англосаксонског света, док је Балкан колонизован од стране германског света.

Колонизација се не одвија увек силом и војно, подсетимо се да је сваки освајач, долазећи у Србију, најпре укидао ћирилицу, данас нас колонизују на пољима културе, уметности и медија. Ми смо већ прешли пут, од Косовског „мита“ до мита Европске уније, од државе коју је створила Српска Црква до данашње Србије.

Данас, империјални наратив је такав да велике корпорације, банке и велике компаније, којима владају неколико породица, покушавају да читав свет уједине, униформишу, тако да више нема нација, полност релативизујемо, видимо издалека и још увек слабашне покушаје да се наметне једна јединствена светска религија, за којом ће уследити и једна светска влада и један владар.

Сви знамо како Свето Писмо Новог завета назива тог светског владара.

Живимо у Орвеловском свету, великим корпорацијама и банкама не треба слободан човек, не треба им демократија, не треба им мислећи човек, треба им потрошач.

Основ, ипостас, оваквог уједињења света није духовни, нити онтолошки, онакав какав нам нуди Христос, спасавајући нас од смрти, нудећи нам вечно Биће, већ империјалан.

Како то у пракси видимо? Током пандемије ковида, мале радње су морале да буду затваране, а велики маркети су радили, и ако није било ни једног јединог логичног објашњења зашто је то тако. Када је бивши председник United States, Доналд Трамп покушао да говори, након неколико минута пренос његовог говора је прекинут, а касније су му суспендовани налози на друштвеним мрежама.

Како је то могуће? Зар Трамп није био у том тренутку најмоћнији човек на планети, председник најмоћније државе на свету? Очигледно да није. Телевизије које су га искључиле, као и власници друштвених мрежа, су очигледно под контролом великих компанија које су моћније од председника Америке.

Избор Бајдена, човека који је стар и болестан и који је на врхунцу својих интелектуалних способности био пре више од две деценије, показује да ни сада председник Америке не влада Америком. Као и да је власницима великих корпорација све једно да ли је најмоћнија земља на свету Кина или Америка, док год су на позицијама глобализма и док следе идеју: читав свет, једно тржиште, слободно циркулисање капитала, робе, услуга, не требају нам независне, слободне државе, не требају нам слободни народи, потребно нам је само слободно тржиште. Сваки човек је потрошач, сваки човек је купац.

Прихватајући овај потрошачки образац, ми постајемо све сиромашнији и сиромашнији, бомбардовани информацијама да морамо имати ствари које нам не требају. Ово је толико озбиљан проблем, да данас можемо слободно рећи да се човек одређује кроз количину ствари које има. Децу нам васпитавају да је вреднији онај човек који има више новца, некретнина, аутомобила. Метеријалне ствари које можемо купити нас одређују и дефинишу.

Човек који се појављује у ријалити програмима данас је за јавност значајнији, од научника попут Марка Алексића и Милоша Ковића, који остају непознати јавности

Заокупљен мислима како и откуд ћу скупити новац за технички преглед и регистрацију и како ћу да исфинансирам пројекат са телевизијском кућом, а припремајући се за литургију, отворио сам јеванђеље које је требало да читамо на тој литургији, тамо је писало:

 Не брините се душом својом, шта ћете пити; ни телом својим, у шта ћете се оденути.

Погледајте на птице небеске како не сеју, нити жању, ни сабирају у житнице; па Отац ваш небески храни их. Нисте ли ви много претежнији од њих?

И за одело што се бринете? Погледајте на кринове у пољу како расту; не труде се нити преду. Али ја вам кажем да се ни Соломон у свој слави својој не одену као један од њих. А када траву у пољу, која данас јесте, а сутра се у пећ баца, Бог тако одева, а камоли вас, маловерни?

Не брините се дакле говорећи: Шта ћемо јести, или, шта ћемо пити, или, чим ћемо се оденути? Јер све ово незнабошци ишту; а зна и Отац ваш небески да вама треба све ово. Него иштите најпре царство Божје, и правду Његову, и ово ће вам се све додати.

Свештеник Стеван Стефановић