„Господ је Владар наш. Он је одевен у величанствену одежду непролазности и вечности“ — овај проксимен чујемо на свеноћном бдењу недељом.
Овај стих из Псалтира тумачи црквених студија схватају као пророчанство о васкрсењу Христовом и зато се пева на богослужењима сваке недеље.
Занимљиво је да псалмопевац овде користи слику облачења Бога у разне хаљине. Јер, Господ царује, величанством се обуче. И обуче се Господ у силу којом се опаса. На тај начин и свет је утврђен да се не може померити (Пс 92,1).
Васкрснувши, победивши смрт и изашавши из дубина Ада, Христос је постао победник. Он је за вавек украшен лепотом и силом своје божанске славе, која људском оку није била видљива до Васкрсења.
Он се опасује вечношћу. што је у античком свету био последњи корак у одевању. Опасивањее Господње појасом силе божанске може се схватити као коначно „одлагање супротстављених сила, ” односно као потпуна победа Христа над непријатељима Божјим и људским.
Исус, обучен у лепоту и моћ је Цар универзума, који је Он у сагласју са Оцем и Духом Светим установио тако да га нико не може уздрмати или уништити.
Свето Писмо често користи слику украшавања Бога у овој или оној одећи, наглашавајући различите аспекте Божије славе и савршенства или указује на неко Божије деловање у односу на човека.
„Ти си обучен у част и величанство. Који се покриваш светлошћу као одећом“ (Пс. 103,1-2), Давид пева Свевишњем.
„Јер Он обуче правду као оклоп, и шлем спасења на главу Своју; и обукао је одећу освете за одећу, и био заогрнут ревношћу као плашт“ (Ис. 59:17), проповеда Исаија.
Наравно, пророчке речи о украшавању Бога уопште не значе да Бог мења или стиче нешто што није имао.
Господ је савршен и не треба му никаквих овоземаљских, материјалних вредности.
Као што је већ поменуто, такви одломци у Библији нам откривају Бога у Његовим делима, усмереним на спасење човечанства; откривају одређене особине својствене Божанству.
Сасвим је другачије када нас Свето писмо позива да се обучемо. У овом случају, одећа значи врлине које морамо да стекнемо.
„Обуците се у смирење, јер се Бог гордима противи, а смиренима даје благодат (1. Пт. 5, 5)“.
„Обуците се, дакле, као изабраници Божији, свети и љубљени, у нутрину милосрђа, доброту, смирење ума, кротост, дуготрпљивост“ (Кол. 3, 12).
„Обуците се у љубав, која је веза савршенства“ (Кол. 3:14).
Свето Писмо нас овде подучава да мењајући себе, размислимо и деламо у име Господње и да просављајући Његово име и славу, скинемо са себе одећу греха и да се кроз Свете Тајне Његове, преобучемо у пречисту одећу богоугодног живота.
Зато не чуди што нас Свето писмо позива да се у врлине небеске обучемо. Заиста, Хришћанство, а посебно Православље је оно које облачи људе у врлине и светост.
Непоменик, као непријатељ човека по лику Господњем створеног, чини све да скине ту одежду величанствености, врлине и богоугодности са чеда Христових.
Јер, скидајући са човека одећу врлина, грех га оставља нагог, слабог, у свој ругобности непочинства.
Зато није необично и не чуди, што Црква каже да се после крштења човек облачи у белу хаљину, која симболизује духовну чистоту и обнову.
Али, грех скида ову одећу благодати, и хришћанин постаје голи цар.
Сви око њега могу да кажу како је он диван и леп, као што кажу краљеве слуге у чувеној причи: „Каква дивна одећа има цар, каква сјајна тканина!“ — а у ствари, краљ је био го.
Дакле, грешник остаје го и неугледан у очима Божијим, иако може мислити о себи како хоће и чак бити цењен међу људима.
Као у Откривењу, Христос заповеда анђелу да напише Лаодикијској цркви: „Јер ти кажеш: богат сам и умножио сам се, и ништа им не треба; и не знаш да си јадан, и јадан, и сиромашан, и слеп и наг.“ (Откр. 3,17).
Следећа библијска заповест говори о овом повратку некадашњих хаљина, сасвим необично: „Али обуците се у Господа Исуса Христа и не припремајте се за тело да испуните његове жеље.”(Рим. 13:14).
Занимљиво је да нам Црква предочава овај савет апостола Павла уочи Великог поста, у Сиропусној недељи. Јер ово је јасан знак да нас Црква позива на покајање, на борбу са самима собом, позива нас да, кроз Свету Тајну Исповести и причести спознамо себе и обучемо се у одежду врлине.
У ствари, сви хришћани су се већ обукли у Христа у Тајни Крштења. „ Ви, који сте се у Христа крстили, у Христа се обукосте“ (Гал. 3, 27), ми певамо у служби крштења.
Ако смо се већ једном обукли у Христа, у Крштењу, зашто онда Црква опет саветује нас, крштене, да се обучемо у Христа?
Постоји један одговор – после крштења, грехом смо изгубили одежду Христове благодати.
Ову одећу поново стичемо тек у Тајни исповести, која се с разлогом назива нашим другим Крштењем.
„Обуци се у Христа“ после крштења значи покајати се. А ево још једног места везаног за одећу.
Апостол Павле у Посланици Ефесцима позива хришћане да се обуку у пуно оружје римског војника (уп. Еф. 6, 11-17).
За шта? Успешно се борити против против владара таме овога света, против палих духове злобе и духова поднебесја. (Еф. 6,12).
Сваки детаљ оклопа добија своје тумачење од Светог Павла. Појас је истина, оклоп је правда, ципеле су спремност за проповед, а штит је вера. Облачење оклопа завршава се ношењем шлема спасења и узимањем мача — речи Божије.
Ово је прави хришћанин — Христов ратник, војник војске Божије, без обзира на пол и године. А сваки Христов војник, заштићен је истином и вером, задивљујуће рукујући мачем Божанских речи, спреман да издржи напад и напад.
Авај, ми често губимо војнички поглед на хришћанина и доживљавамо духовни живот као слатку бомбону коју добијамо кроз шуштави омотач молитве и Црквених Тајни. Понекад и сам Господ обуче човека. Бог ме снагом опасује (Пс. 17,33); Јер си ме снагом за бој опасао (Пс. 17,40), пева Давид.
Ко победи, тај ће се обући у беле хаљине (Откр. 3, 5), обећава Христос хришћанима Сардијске цркве, и свима који науче да побеђују ђавоље махинације и сопствене страсти.
Такође можете купити одећу од Бога. Како?
„Саветујем те да купиш од Мене злато окушано у огњу, да се обогатиш; и белу одежду, да се обучеш, и да се не појави срамота голоте твоје.“ (Откр. 3, 18), обраћа се Господ Цркви Лаодикијској, а преко ње и свима нама који страдамо од духовне наготе и недостатак врлина.
Колико кошта Божија одећа? Господ нема ценовник—платите колико желите, али схватите да колико доносимо одређује како ћемо бити обучени.
Ако себе целог предамо Господу, бићемо богато обучени, тако да ће на одећа Божије благодати дуго трајати.
Али ако смо склони самосажаљењу, ако заборавимо на добродетељ, ако су нам срце и рука затворени, ако смо тврдокорних осећања и без осећања милости Божије у души, ако од Божијих дарова нама датих мало дајемо, бићемо лако обучени, а зима ће доћи и смрзнућемо се.
Мотив облачења у нову одећу остаће релевантан за нас и после смрти.
„Јер ово распадљиво треба да се обуче у нетрулежност, и ово смртно да се обуче у бесмртност.“ (1. Кор. 15, 53), обећава апостол Павле.
Наше распадљиво тело постаје нетрулежно, а наша смртна природа наследиће бесмртност ако се за живота украсимо врлинама које нам је Господ понудио.
Ако се врлинским животом обучемо овде, бићемо обучени тамо. Зато морамо у свој живот призвати Христа, Јер једини је Он, наша светлост и наша снага.
Он је тај који ће нас обући у нове хаљине светости и чистоте, да не бисмо били срамотно прогнани са царске гозбе због неприличног одевања, него бисмо учествовали у Небеском прослављању Господа и Његових светих.
Ако смо, Хришћани, а посебно Православни. за то живимо, надамо се, верујемо, молимо се, трудимо се, радујемо се Васкрслом Христу, али у исто време уздишемо, желећи да се обучемо у наш дом који је с неба (2. Кор. 5, 2).
Са енглеског превела редакција Чудо 23.11. 2021. год; 14:27
Извор – orthodoxchristian.com
