Рибари ловили рибу сву ноћ и ништа нису уловили. Пошто је завршио проповед народу на обали језера, Исус позове рибаре, који су преморени тек извукли лађе на обалу и почели да перу мреже, да поново исплове са лађама на дубину и да поново забаце мреже.
Замислите себе потпуно исцрпљене од целодневног посла који вам притом изгледа потпуно бесмислено, да вам неко дође и тера вас да још мало порадите на нечем што очигледно не даје плода.
А онда најсрчанији међу рибарима, Петар, срцем прихвата да на реч учитеља поново баци мреже.
Улов је чудесно богат! Мреже се цепају. Толико је рибе да рибари уместо да се радују почињу да се плаше. Петар, опет потпуно искрен, пада пред ноге Исусу и моли га да га остави без таквих чуда, јер ће га грешног можда нешто грдно задести да се поврати уобичајена равнотежа.
А Исус не нуди равнотежу. Нуди да рибари Петар, Јаков, Јован и остали постану Божји апостоли. Преносиоци поруке. Сабирачи не језерских риба него људи. Сабирачи људи жељних Бога у заједницу с Богом..
А ми кад гледамо – порука нама је једноставна. Бог помаже кад истрошиш све своје снаге, све таленте, сво знање, све оно у шта се сам уздаш, и тако уморан без опирања прихватиш путоказ и помоћ Божију.
Кад једном то искусиш – ти постајеш сведок везе Бога и човека.
Док се уздаш само у себе, своју памет и своју снагу, и заборављаш одакле ти уопште лепота, памет, снага, живот – ниси ни Божији ни свој.
Али и док се не потрошиш до саме границе ниси.
ФБ Ненад Илић
