Драги моји,
Вечита борба у животу сваког од нас је оно човечанско и оно Божанско у нама. Борба у смислу да ставимо то двоје у исту раван. Успеће нам једино ако будемо Христови. Јер Он је показао као Богочовек да је то могуће. Човечански је погрешити али оно што у нама исијава Божанском светлошћу је и опростити ближњем своме. Налазимо се на почетку једне веома важне трке за нас православне хришћане а то је часни пост. Зашто данас почињемо да постимо? Не да би смо били бољи него јуче. Не да би смо се свидели Христу. Не да би смо само за време поста своје мисли, осећања, слабости, итд. спустили на земљу. Већ да покажемо да смо Христови. Да покажемо да припадамо Христу. Зато молим и браћу свештенике, вероучитељ и све остале који себе сматрају духовницима да се оканемо неважних отрцаних фраза „како је пост време кад треба да исправљамо себе и будемо бољи“ итд. . Па зар прави хришћанин не би то требао да буде цео свој живот? Зашто само да будемо бољи за време поста? Пост је једна врста духовног тренинга. Прави спортиста тренира напорно цео свој живот. Али кад има неко важно такмичење, утакмицу итд. појачава тренинг да би своје тело припремио за то што му је врло важно за његове спортске резултате . Ми данас почињемо да се спремамо за најважнију духовну утакмицу у животу сваког хришћанина а то је Васкрсење Христово. Зато морамо појачати духовни тренинг, тј .пост. Врло важан сегмент нашег тренинга је да опростимо нашим ближњима, ма колико нам страшно изгледале увреде или остале ситуације што смо једни другима учинили . То је почетак наше трке. Без тога нећемо успети да стигнемо до циља-Васкрсења. Не зато што се због тога нећемо свидети Христу, већ треба опростити због себе. Због свога мира. Зато што смо створени да волимо и да будемо вољени Христовом Љубављу .
Зато Вас све волим и молим да опростите мени грешном, малом, убогом и ништавном за све моје грешке и неправде што сам учинио према Вама. Видимо се у радости на циљу наше трке на Васкршње јутро.
Опростите!
