У овом видеу отац Евангелос говори о сусрету светог Пајсија са Стаматисом (хомосексуалцем). Ово је сведочење директног сведока. Тада је отац Евангелос Папаниколау био искушеник на Светој Гори и одлично је познавао Светог Пајсија. Сада је лекар и служи као свештеник у Грчкој.
„Како се зовеш дете моје“
„Моје име је Стаматиос“
„Стаматије, дете моје, зар не знаш да мораш да дођеш на Свету Гору у дебљој одећи [због времена]“
„Нисам имао појма, … узео сам авион, онда сам узео такси [и дошао на Атос].”
„Баш смо помислили – замислите колико новца има кад може да приушти такси до Свете Горе. Био је заиста леп! Мајка му је била Немица, а отац Грк… Схватате колико је био леп. Мужеван, стварно леп човек…“
Он нам каже: „Можете ли ме повести са собом и показати ми Свету Гору, јер ја немам појма о овим местима“
„Хоћемо…“
„Молим вас, желим да посетим Светог Пајсија…“
Размишљам, био сам тамо мало пре 6 сати… Сада морам да се вратим, да се попнем на планине, да му позвоним, Свети Пајсије ће ме видети и рећи ће ми: „Ти, буцмасти, био си овде малопре, шта сад опет хоћеш?“
Мораћу да идем аутобусом, пређем, спустим се, покажем крст у мору, одем, идем у Кареју, идем у Докијарију; наћи ће нас игуман, он оће и да опсује, није лак човек…. и постао сам нервозан, говорим себи: „У шта сам се увалио? Зашто си морао да започнеш разговор са њим? Сад се морате вратити Светом Пајсију…”
Побеснео сам, али имаш право да прођеш кроз све ово… На крају мораш да кажеш:„Да, идемо!“ Христа ради и рекао сам му: „Брате мој, прекинућемо циклус, идемо!“
Опет идемо, носимо пртљаг на леђима, он је путовао са плитким ципелама, а нисмо имали шта да му дамо да их промени. Направили смо му штап да бисмо се могли пењати по залеђеној стази планине. Иде се узбрдо… Прво је низбрдо, али онда постаје узбрдо да би се стигло до келије Светог Пајсија.
Звонимо и појављује се старац Пајсије.
Пошто је јуче падала киша и резервоар је био пун воде, хтео је да поново пумпамо воду како бисмо очистили резервоар од остатака.
“Добро дошли момци!” рекао је. Увео нас је унутра, поново смо урадили исти посао, пумпали воду из резервоара да очистимо оно што је унутра и одвео је Стаматиса насамо.
Био је спашен! Касније ћу објаснити зашто.
Разговарали су насамо, стајали су у близини. Стаматис је био Грк-Немац, тако да је знао грчки. Док су причали, Стаматис је почео да сија, мрак са лица му је одлазио и он је сијао, сијао, сијао, сијао….
Старац Пајсије ми каже „Вангелис, дођи овамо“.
„Од овог тренутка до краја живота преузимате дужност да се молите за болесног, сада покојног, по имену Михалис. У случају да постанете свештеник или било шта друго, молићете се за њега целог живота!“
Старац Пајсије затим каже Стаматису: „Немаш права да се поново молиш за овог човека Михалиса. Евангелос преузима вашу обавезу да се моли од сада.“
Док смо били у Иверону (манастиру), питао сам га: „Зашто си дошао на Свету Гору?“ „Умро ми је пријатељ и дошао сам на Свету Гору да се помолим за његову душу“, рекао ми је.
„Ја сам лекар и паметан сам, нисам глуп, да сте ме питали „зашто си дошао на Свету Гору?“ Рекао бих „мој пријатељ је умро од леукемије и дошао сам да се помолим за њега на Светој Гори“, „мој пријатељ је умро од рака“, „мој пријатељ је умро од можданог удара”, али није споменуо болест која је убила његовог пријатеља.
И као лекар сам схватио да је умро од сиде. Одмах сам то схватио. Као што знате, у то време, СИДА је одмах била повезана са животом хомосексуалаца. Тако да нисам ништа рекао, нисмо ништа рекли, јер нисмо хтели да га унесрећимо и растужимо.
„Кад смо излазили из келије светог Пајсија, старац Пајсије га узима у наручје, овако… мало га помази и каже му: „Стаматиос, не бој се ничега јер ако си успео да мене превариш да ништа не разумем, онда замисли како ћеш тек лако моћи да превариш и митарства…“
Да ли сте схватили шта му је рекао?
Као да му говори: „Ја бих иначе разумео твоју страст, али Бог је то крио од мене док ми ниси рекао шта је то…“ Не бих разумео све те ствари тада, само сам им био сведок, објашњавам их уназад.
И Свети Пајсије му је рекао: „Чедо моје, ничега се не бој!“ Овако га је мало помазио и рекао му – Заувек ћу те помињати…
Сада послушајте ко је Стаматис и зашто је посетио Свету Гору.
Стаматис је за мене светац, спомињем га као „Стаматиса монаха“. Стаматис је рођен у Немачкој од оца који је био Грк, али је био мало бруталан. Мајка која га је подигла била је Немица и није имала стил „инструктора“. Испоставило се да је дете заиста прелепо. Послали су га у теретану и док је вежбао у теретани, неко му је пришао и почела је да се јавља та склоност љубави и наклоности према истом полу.
Дете је дошло у Атину. Био је професор на „Гетеу“. Имао је веома добру плату. Тамо је срео службеника банке са којом је развио везу — то је био тај чувени Михалис, онај за кога је Старац Пајсије рекао Стаматису: „Никада га више нећеш помињати у молитви. Евангелос ће, али ти никада нећеш поново”. Несретни Михалис је био болестан од сиде. Стаматис је имао такву лудост и љубав према њему да је рекао: „Ја ћу добити сиду да бисмо заједно били болесни!“
Будите опрезни! То су духовне болести и показују интензитет страсти и морамо бити веома опрезни када говоримо о томе!
Долазимо до дела где се појављује старац Пајсије и желим да вам кажем како је он то решио. Стаматис се разболео од леукемије, тада није било много лекова, сада се већина оболелих носи са тим. Држава им обезбеђује лекове који коштају око 2000 евра, добијају 800 евра месечно. А дође госпођа са раком дојке и добије 400 евра, а ко нема ништа, да 800 евра јер је систем такав. Ствари су управо онако како вам кажем, ишли смо из једне крајности у другу.
Болесни Михалис је отишао у болницу. Његови родитељи нису прихватили да Стаматис дође у његову собу. Ипак, Стаматис је нестрпљиво чекао испред болнице „Св. Сава” и добијао информације о Михалисовом стању. Чим би сазнао да је Михалис смршавио и сада има 50 кг, такође би отишао на дијету и достигао 50 кг, па 46кг, па 43 кг…
Михалис је умро.
А када је умро, Стаматис је рекао: „Шта да радим за онога кога волим, Боже мој?“. Рекли су му да иде на Свету Гору и да каже оцима да се моле за покој његове душе. Страст га је довела на Свету Гору! Зато не треба ништа рећи!
Пошто јадник није знао шта је Света Гора, мислио је да је то баш као трг Колонаки, њихово састајалиште. Дошао је у Иверон [манастир], који се због Панагије Колонакиотисе, ове Панагије прве, царске свете иконе Свете Горе, сматра Колонакијем Свете Горе. Дошао је на Свету Гору, тако смо се срели и замолио нас је да га одведемо старцу Пајсију. Заиста, он је отишао старцу Пајсију.
Старац Пајсије му је рекао: „Мој Стаматис…Можеш ли постити средом и петком?“ „Могу!“
„Толико новца зарађујеш од немачког колеџа, 1/10 ћете задржати за себе, а остатак 9/10 ћете дати сиротињи… Можеш ли то?“
„Могу!“
„Да ли можеш сваки дан да читаш акатист Богородици?“
„Могу!“
„Можеш ли, Стаматис, једном недељно да одеш у болницу и да се бринеш о болесном човеку коме нема ко да помогне?“
„Могу!“
Ово су светитељи Божији! Обратите пажњу!
„Реци ми, можеш ли да одеш да нађеш духовног оца и да се исповедиш?“
„Могу!“
„Можеш ли да следиш канон који вам је прописао овај духовник?“
„Да, могу!“
„Можеш ли ићи сваке недеље на Литургију?“
„Да, могу!“
„Иди и уради шта можеш и Бог ће учинити за тебе оно што не можеш да урадиш за себе!“, рече старац Пајсије.
Да ли сте разумели шта му је рекао? Иди и уради шта можеш и пусти Бога да се бори против твоје страсти. Нека Бог учини за тебе оно што ти не можеш, да не допустиш те вуче ова страст!”
Такође му је рекао: „Никада се више нећеш сећати тог човека Михалиса! Његово име нећеш ни споменути међу покојницима! Ово ће бити дужност оног тамо (што значи оца Евангелоса). Доведите га овамо.”
Први кога помињем међу упокојенима, после мог духовника и старца и оца Тимотеја, први ког поменем је овај слуга Божији, Михалис. Зашто? Јер је то наређење старца Пајсија.
Да ли сте икада видели шта значи бити анђео Божији? Анђео Божији!!!
Благодат Светог Духа покрила је Стаматиса и проживео је остатак свог живота у невероватном духовном стању. Пост, свеноћно бденије, молитве, покајања, исповест. Посветио се овоме. Ко је имао сиду, а није се исповедио, Стаматис би водио свог духовника к њему да се исповеди. Свештеници обично не би причешћивали људе оболеле од сиде у болници у то време. Када би нашао свештеника који би их причестио, возио би га својим колима до њих да се причесте.
ИЗВОР: https://otelders.org/testimonies/saint-paisios-and-the-homosexual-man-mount-athos-testimony-of-a-direct-witness/
ПРЕВОД: Давор Сантрач
Објављено: 31.03.2022.
