Тумачење Светог Писма (Confessiones XI, 1–2)
12. мај 2023.
Господе, пошто је вечност Твоја, да ли је могуће да Ти не знаш шта Ти говорим, или да видиш само у ограниченом времену шта се догађа у времену?
Па зашто Ти онда све тако опширно казујем? Свакако не зато да би Ти од мене сазнао шта се дешава, већ да бих подстакао своје срце и срца оних који ме читају, да у њима пробудим чежњу, да бисмо сви могли да кажемо: „Велики је Господ и достојан хвале“.
Ово сам већ рекао и поново ћу рећи: све ово казујем из љубави према Твојој љубави. Јер, када се молимо, истина је да „Отац ваш зна шта вам треба пре него што Га замолите“. Дакле, када Ти у исповести признајемо своје бедно стање; када Ти благодаримо за милост коју си нам показао, тада отварамо своје срце како би Ти довршио дело у нама и избавио нас. То чинимо да бисмо били спасени од несреће и нашли истинску радост у Теби. Јер, Ти си нас позвао да будемо сиромашни духом, кротки, они који тугују, гладни и жедни правде, милостиви, чистога срца и миротворци.
Зато сам Ти казао многе ствари, оне које сам могао и које сам хтео, јер Ти си први желео да Ти исповедим, Господе и Боже мој, јер Ти си добар и Твоја милост траје довека.
Али када ћу икада бити довољно способан да језиком пера изразим све Твоје поуке, сва Твоја застрашивања, утехе и савете, којима си ме водио да проповедам Твоју реч и да делим Твоје свете тајне народу Твоме? А и кад бих могао све то да изразим по реду, капи времена прескупе су ми.
Одавно у мени гори жеља да размишљам о Твоме закону и да Ти исповедам своје знање и незнање, почетак Твога освећења и остатке своје таме, све док немоћ не буде прогутана снагом. Не бих желео да трошим на било шта друго оно време када сам слободан од потреба тела, од бриге ума и од службе ближњима, која је ипак обавеза, дуг који враћамо, иако га нисмо дужни.
Господе Боже мој, чуј молитву моју и нека Твоја милост прими моју жудњу, јер она не гори само за мене, већ жели да користи братској љубави; Ти видиш у мом срцу да је тако. Ја бих Ти жртвовао службу свога ума и језика; подај ми оно што желим да Ти принесем. Ја сам сиромашан и убог; Ти си богат за све који Те призивају.
Очисти моје унутрашње и спољашње усне од сваке брзоплетости и од сваке лажи. Нека Писмо Твоје буде моја чиста радост. Нека се у њему не преварим, нити да друге преварим преко њега. Господе, чуј и смилуј ми се. Господе Боже мој, светлости слепих и снаго немоћних; светлости оних који виде и снаго оних који су јаки, обрати пажњу на душу моју и чуј је како вапије из дубине. Јер ако Твоје уши нису присутне и у дубинама, шта нам преостаје? Кога ћемо призвати?
Твој је дан, и ноћ је такође Твоја. По Твојој вољи минути пролазе. Даруј нам нешто од тог времена за размишљање о скривеним стварима Твога закона; и не затварај врата пред нама који куцамо. Ниси желео да се тајне толиких страница запишу узалуд. Није као да у тим шумама нема јелена који ту лутају, ходе, хране се, леже и преживају. Усмери кораке моје, Господе, и откриј ми их. Глас Твој је радост моја, глас Твој превазилази све обиље наслада. Подај оно што љубим, јер ја заиста љубим; а то је нешто што си Ти мени дао. Не напуштај дарове своје, нити презри траву своју која жедни. Допусти ми да Ти исповедим све што пронађем у Твојим књигама и да чујем глас хвале. Допусти ми да Те упијем и да размишљам о дивним стварима Твога закона: од почетка, када си створио небо и земљу, па све до вечног царства Твога светог града који је код Тебе.
ИЗВОР pemptousia.com
