Једног дана, поред градских зидина, у сумрак су се могле видети две особе које се грле.
“То су тата и мама.” – мисли невино дете.
“То су љубавници.” – мисли човек покварене маште.
“То су двоје пријатеља који се нису видели дуги низ година.” – мисли човек који живи сам.
“То су два трговца који су склопили добар посао.” – мисли човек похлепан за новцем.
“То је отац који грли сина који се вратио из рата.” – мисли жена нежне душе.
“То је кћи која грли свога оца који се вратио с пута.” – мисли човек ожалошћен због одласка своје кћери.
“То су заљубљени.” – мисли девојка која сања о љубави.
“То су двојица који се боре на смрт.” – мисли убица.
“Kо зна зашто се грле?” – мисли ускогруди човек.
“Kако је лепо видети две особе које се грле.” – мисли човек Божји.
Свако мисли, зависно од онога шта је и шта носи у себи!