Сваки човек ће у свом животу, пре или касније, доживети час у коме ће се на провери наћи сва његова уверења, сва његова вера, сав његов хришћански живот. Свако мора проћи кроз тај крсни час кризе, суда у коме ће показати каква је његова вера, какав је он човек, колико вреди све што је до тада духовно научио, стекао, постао. Од тога како се буде показао у том часу зависиће не само његов даљи земаљски живот већ и његов вечни живот. У таквим тренуцима од једног нашег ДА, или једног нашег НЕ, зависи све наше. Једна реч води у живот вечни, а друга у вечну смрт.
Није то никаква песничка слика, већ истина стварног живота Хришћана у историји. Тако је бивало са Светим Мученицима Цркве у прва три века, током којих је Црква била сурово гоњена у Римском царству. Пагански мучитељи су их питали на судилиштима – губилиштима: „Да ли си Хришћанин?“ Одговор „да“ значио је смрт и то после страшних мука и страдања. Одговор „не“ значио је да ће Хришћанину који се одрекао Христа бити поштеђен живот. Оне који су рекли „да“ у том најстрашнијем тренутку свога живота, Црква до данас и у векове поштује и празнује као Свете Мученике, најсветлије путоказне звезде Цркве.
Духовни живот у свету без Христа
