Помози ми, Боже, да савладам љутину!
Ремете и вечни починак краљу Милутину!
Ох, кад бих имао не прут, но прутину,
па да их, док у жалости глибам,
онако по прстима васпитно ишибам.
Још ме ко сваког Србина боле,
сва она њихова злодела лањска,
ал’ увек би душмани да рану засоле,
није им света ни Бањска.
Кад нам срце не могаху устрелити,
пуцаше у косметску бутину,
ал’ неће их ђаво дуго веселити –
убише младеж! Замерише се краљу
