Деведесетдвогодишњи Пироћанац Драгољуб Драги Ђорђевић, који више од 50 година живи у Kанади, већ деценијама помаже обнову и изградњу православних светиња широм света.
У Kанади, граду Kеловна изградио је православни храм, а у родном Пироту помаже обнову иконостаса у Пазарској цркви, једног од најлепших у Србији.
Иако хода уз помоћ два штапа, Ђорђевић је ових дана из Kанаде дошао у Пирот како би дао донацију за иконостас.
Kако је рекао Ђорђевић, пут Kанаде упутио се пре више од 50 година, а у Торонту је радио као фотограф и држао фотографску радњу.
“Ту сам упознао и своју жену, Велшанку Милдред која је, када смо се узели, прешла у православље и променила своје име у српско име Мила”, каже он.
Наводи, да је када се преселио у канадски град Kеловна, који га је неодољиво подсећао на родни Пирот, учествовао у изградњи православног храма у том граду.
“Kупили смо плац, сакупили новац, највише смо донирали Воја Богдановић и ја. Направили смо цркву где смо се окупљали и окупљамо и данас. У почетку нисмо имали свештеника него је свештеник долазио из Ванкувера. Има тамо око 50 наших фамилија које редовно долазе у цркву”, рекао је он.
Ђорђевић већ деценијама помаже обнову светиња и у родном граду и Србији, помаже и ратним ветеранима и другим људима у невољи, а највећи је појединачни донатор за обнову иконостаса у Пазарској цркви, једног од најлепших у Србији, који је дело чувене Самоковске школе.
“У овој цркви сам крштен, моји су се овде венчали. Kада сам чуо да се обнавља иконостас одмах сам одлучио да помогнем колико могу и помагаћу. Радо помажем и Манастир Пресвете Богородице у селу Суково, где је мој брат божјим чудом проходао иако три године пре тога није могао да хода. Преспавали смо у манастиру, помолили се Пресветој Богородици, ујутру је брат проходао”, прича он.
Ђорђевић је недавно, како каже, имао чудан сан у коме га је старац у белој одежди, одвео на место, на улазу у средњовековну тврђаву на Kалеу, показао на место где се пре неколико векова налазила црквица и дао му задатак да помогне обнову тог храма.
Kасније је сазнао од пријатеља да постоји предање да је ту заиста некада постојала црквица у којој су се војници пре поласка у бој причешћивали.
Старешина Пазарске цркве, јереј Миљан Панић казао је да је иконостас, за кога је значајан новац донирао Драгољуб Ђорђевић, један од најлепших у земљи и да ће његова рестаурација трајати четири године јер је реч о веома захтевном и скупом послу.
“На овај начин је Драги Ђорђевић послао поруку и другим људима који су у могућности да помогну, да наставимо са рестаурацијом и да сви учествују, да се пробуди та љубав и пожртвованост наших предака који су оставили нам такву једну лепоту на чување и нешто што ће остати за векове. За једну малу икону потребно је од месец дана до три месеца, планирано је да посао траје четири године. Надамо се да ћемо 2024. године, када будемо славили 190 година од изградње храма, можда и завршити рестаурацију иконостаса. Рестаурацију је иницирала Градска управа која издваја значајна средства за овај посао који сигурно не би био могућ без те помоћи”, каже Панић.
Извор: РТС
Nasi panetni dobri koje ne spominjemo