Негде између онога
што би требало да буде
И наших грешака,
лежи та прича
коју зовемо – судбина
вероватно ће
скоро свако од нас
умети да уз чашу вина
исприча неку тугаљиву
причу
и по раменима ћемо одмах
некако отежати
накупљени, натопљени и мокри
од те магле,
која се увуче у наш џемпер,
док седимо преко,
с друге стране,
и слушамо причу
и приповедача који се ломи
причу
од које нам се ставе виолине у уши
и упадну трунци
у очи…
љубав,
кад стегнеш оде,
кад пустиш – оде
али да ти шапнем!
ако знаш
шта треба да радиш у љубави
ти онда и не знаш
да волиш…
тек кад немаш појма
ја ти потпуно верујем
