Света Петка или Преподобна мати Параскева (на грчком „параскеви” значи петак) је била хришћанка, византијска светитељка и чудотворка из 11. века. Дан њеног помена, Петковдан, обележава се сваког 27. октобра, и шеста је слава по броју свечара у Србији.
Култ Свете Петке је изузетно развијен у Србији, Грчкој и другим православним балканским земљама.
О њој је снимљен и филм Света Петка – Крст у пустињи.
Широм Србије налази се и велики број лековитих извора који су посвећени Светој Петки.
Чудотворне мошти свете Петке налазе се у румунском граду Јашију, осим два прста шаке, који су у капели Свете Петке на Калемегдану.
Из Цариграда у Бугарску
Када се Света Петка у 11. веку упокојила у граду у ком је и рођена, Епивату, у Тракији, била је сахрањена ван гробља.
Према предању, исте ноћи су двоје људи, отмена и богата дама по имену Јефтимија и убоги надничар Георгије, сањали исти сан – да на обали мора почива тело Свете девојке. Сан су, свако за себе, испричали епископу. Тако су откривене нетакнуте мошти Свете Петке, а онда и положене у цркву Светих апостола у Цариграду.
Међутим, нису ту и остале.
Почетком 13. века крсташи са Запада заузели су и опљачкали Цариград и све што је хришћанима било свето, почели су да преносе у папске земље. Бугарски цар Јован Други Асен, понудио је откуп Латинима.
Године 1231. мошти Свете Петке донете су у престоно Трново, у Бугарској, и положене у Саборну цркву. Али 1393. године Турци су освојили Трново, опљачкали цркву, а свете мошти избацили из кивота украшеног златом и драгим камењем и свукли са њих одору проткану златом, пише Љиљана Хабјановић-Ђуровић за лист Политика.
Од Видина, преко Сера до Крушевца
Убрзо, залагањем видинског господара кнеза Страшимира, мошти су пренете у бугарски град Видин. Само три године касније Турци су и ту стигли, погубили су христољубивог кнеза, а благо из видинских ризница нашло се у граду Серу, у грчкој Македонији, као лични ратни плен султана Бајазита. Ту су остале две године.
Године 1398. светињу су од султана Бајазита измолиле три знамените Српкиње – кнегиња Милица, деспотица Јефимија и Миличина кћер Оливера, која је за спас свог народа и Цркве пристала да оде у Бајазитов харем.
Када је чуо шта му кнегиња тражи Бајазит се насмејао: „Зашто од других многе и велике цене достојних имања не молите, већ само сухе кости?”, питао је.
Кнегиња Милица је, како каже предање, смерно и господски истрпела ту увреду и још му је понудила сва своја земна блага и имања у замену за свете мошти.
Од Београда назад до Цариграда
Тако је Света Петка стигла у Крушевац, у дворску цркву Лазарицу.
Када је кнегињин син деспот Стефан Лазаревић преселио престоницу из Крушевца у Београд, пренео је и светитељкине мошти. Положио их је најпре у Успењску цркву Митрополије београдске, а потом у нову цркву Свете Петке, саграђену крај чудотворног извора на Калемегдану, под Београдском тврђавом.
Сто двадесет година касније, Турци су, на челу са Сулејманом Величанственим, заузели и Београд. Те 1521. године су из опљачканог града однете су три светиње: чудотворна икона Пресвете Богородице, мошти царице Теофаније и мошти Свете Петке.
Мошти су положене у хранилницу часних моштију при Патријаршијској цркви Светога Георгија на Фанару, у Цариграду.
Овај град, међутим, више није био нови Јерусалим, већ престоница Османског царства.
Пожар у цркви поштедео мошти
У 17. веку Цариградска патријаршија пала је у велике дугове због тешких дажбина које јој је наметнула турска власт. Тада је војвода Василије Лупул, господар Молдавије, понудио да огромним прилогом покрије дугове Патријаршије, а да за узврат за свој народ добије мошти Свете Петке.
Године 1641. мошти су доспеле у Јаши, у данашњој Румунији и положене су у раскошни храм Света три јерарха.
А онда је једне ноћи 1888. године, храм захватио велики пожар. Изгорело је све – покрови, балдахин, драперије. Спољашњи део кивота, начињен од сребра и злата, сасвим се истопио. Али унутрашњи део кивота, начињен од дрвета, тек је мало споља нагорео. Испод дрвеног поклопца лежале су мошти Свете Петке недирнуте ватром. Нису се истопили чак ни печати од воска на њеној ризи.
После тога, мошти су пренете у Саборну цркву у Јашију, посвећену Сретењу Господњем, где се и данас налазе. То је катедрална црква Митрополије Молдавије и Буковине и седиште митрополита. Подигнута је у 19. веку на темељима старе цркве из 15. века, има четири торња и види се из сваког дела града.
Ходочашће у Саборну цркву у Јашију постало је један од главних верских догађаја у Румунији. Стотине хиљада верника окупљају се другог викенда у октобру сваке године да би обележили спомен на Свету Параскеву.
Магазин Политика
