На данашњи дан, 1999. – НАТО је отпочео агресију на Савезну Републику Југославију, под изговором „спречавања хуманитарне катастрофе“ Шиптара на Косову и Метохији. Агресијом на суверену земљу НАТО је погазио Повељу УН, али и сопствени оснивачки акт којим је пола века раније дефинисан као одбрамбени савез. То је учинио мимо сагласности Савета безбедности УН, супротно документу о европској безбедности из Хелсинкија који су његове чланице потписале, чак и уставима појединих држава чланица. Током 79 дана агресије 19 земаља под вођством САД коришћена су убојна средства забрањена међународним конвенцијама, укључујући касетне бомбе и гранате пуњене осиромашеним уранијумом. Званичници САД и НАТО понављали су током агресије да Северноатлантска алијанса „није у свађи са српским народом“, али НАТО је непрестано бомбардовао претежно цивилне циљеве попут стамбених насеља, мостова, болница, школа, обданишта, хотела, амбасада, рафинерија, фабрика, избегличких колона, путничких возова и аутобуса, телевизијских станица и релеја, електроенергетских објеката, починивши ратне злочине и изазвавши хуманитарну катастрофу огромних размера. Побијено је најмање 2.000 југословенских држављана, од којих три четвртине цивила, међу којима око 600 деце. Југославији је нанесена огромна штета, али су њене размере различито процењене – између 30 и 100 милијарди долара. Агресори нису саопштили губитке у људству и техници, али је начелник Генералштаба Војске Југославије, генерал армије Драгољуб Ојданић, изјавио пет дана по окончању агресије да је током ваздушних удара НАТО оборен 61 агресорски борбени авион, 30 беспилотних летелица, седам хеликоптера и 238 крстарећих ракета. Непосредан повод за бормардовање био је “случај Рачак”. Наиме, два месеца пре почетка бомбардовања у косовском селу Рачак су, према тврдњама Била Клинтона. Страдали припадници албанског народа „недужни мушкарци, жене и деца“ присиљени да „клече у блату и потом смакнути“. Основна тврдња да је у питању масакр над мирним сељанима, медјутим, никада није доказана. Напротив, последњих година говори се о томе да су фински стручњаци за судску медицину порекли и причу о малтретирању пре смрти и убиству из непосредне близине.
Значајно је истаћи да је НАТО у бомбардовању Србије користио и бомбе са осиромашеним уранијумом, за које се са доста сигурности може тврдити да су канцерогене и да се њихово дејство осећа у годинама и деценијама по окончању бомбардовања.
НАТО бормбардовање отворило је врата албанском насиљу у којем је уништено мноштво цркава, убијен значајан број цивила, и протеран значајан део неалбанског становништва са подручја Косова и Метохије. Већина убистава нису разрешена, а починиоци наведених дела нису изведени пред лице правде.
